Пише: Милан Дамјанац
Паметнима је од старта било јасно да ће од Николићеве платформе остати само мртво слово на папиру. Не зато што је неостварива већ зато што ће се Дачић и Вучић чврсто потрудити да то тако буде. Ипак, они су учинили и нешто више- променили су и слова на папиру.
Од целе нове платформе остаће само спин који се састоји у следећем: цела оперативна важност платформе јесте да у јавни говор уђе одредница „привремене институције Косова“, а чије ће надлежности формално признати република Србија, и фиктивно их „делегирати“ на Приштину која је извршила акт сецесије. Тиме се добија неколико ствари.
Прво, у јавном говору ће се пронаћи начин да се постигне часни пораз по коме се неће сарадња са Приштином гледати искључиво издајнички. Срби са Космета ће узети пасоше тзв. Косова, плаћаће царину Приштини али ће имати право да све те институције, царину и грб Косова посматрају као привремене институције Републике Србије.
Такав новоговор је већ у пуном јеку и будите сигурни да је питање тренутка када ће се започети са спиновањем. Ми ћемо се тако, и званично, одрицати једне по једне надлежности и преносити је на Приштину чиме се даје легитимитет косовским инситуцијама. Све то ће бити савршено оправдање да укинемо институције државе на Космету, јер оне у том случају јесу паралелне.
Део тих институција ће остати, али као аутономија у оквиру Косова, у систему институција Косова, финансирана од стране Приштине. Тиме ће Србија добити сјајан изговор да на леп начин препусти косовске Србе њиховој судбини. По старом српском обичају, након што смо им викали, онако Шојићевски- „ издржите браћо, ми смо с вама!“ пустићемо их да се пробуде у другој држави, наши ће службеници црним аудијима побећи преко Јариња, заједно са општинском касом, а премијер ће честитати грађанима мир и будућност. За уступке међународној заједници у виду бар минималне аутономије за Србе на Космету по Ахтисаријевом плану, Србија ће дозволити пријем тзв. Косова у УН.
То је сасвим јасно. Јасно ми је да је то обећано, да се Дачић препоручује странцима како ће он то завршити боље и брже од Чеде Јовановића а камоли од Ђиласа. Јасно је да Вучић игра комплексну игру са Ђиласом у којој места за Дачића нема. Заправо, Вучић игра са Тадићем против Ђиласа, са Ђиласом и Кркобабићем против Дачића, са Дачићем против Николића, и са Николићем против Дачића. Комплексно, нема шта.
Међутим, оно што ми никако није јасно је да премијер владе Србије толико изгуби компас и не изврши издају суптилно и корак по корак, као што се од 2008. године до данас и радило.
Не, он је данас јавно изговорио да је Србија спремна да понуди Приштини признање у УН. Тиме не само што је прекршио Устав ове земље већ је начинио и најмонструознији колаборанистички акт, отворено признао агенду коју тако не би изрекао ни Чедомир Јовановић. Тиме је позиција Ивице Дачића постала потпуно јасна уколико се неко око тога двоумио. Њега не занима премијерско место ради Србије нити га занима посао којим се бави, нити национални и државни интереси.
Њему је све то искључиво инструментална моћ,а национални интереси ресурс којим може трговати како би сачувао свој положај моћи у држави а своју странку на власти. Заправо, он се боји да ће у неком будућем договору Ђиласа и Вучића он и СПС остати без власти и зато на сав начин покушава да се додвори западњацима и покаже како је он још кооперативнији и спреман да да све само да на власти остане; ако не остане, могу се отворити бројни процеси, како политички тако и судски, а врло неповољни по њега.
Тако смо добили ситуацију да се три кључна политичка играча која се помињу као актуелни и будући чланови владе, Вучић, Ђилас и Дачић утркују у томе ко ће више да попусти око питања Косова. То само показује да је крајњи циљ једино акумулација моћи и увећавање утицаја странке ради испуњавања личних агенди, док је ресурс државе нешто са чим ваља трговати. Уосталом, видесмо како је шеик напрасно купио мимо тендера и на „рука руци“ комбинацију скоро 10 посто производње кукуруза и пшенице на северу Србије.
Међутим, овај данашњи Дачићев наступ је превазишао сваку меру и помериће границу дозвољеног јавног говора о Косову још мало ближе томе да преовлађујући буде општекапитулантски, да другосрбијански став и званично постане мејнстрим политика.
Срамно је да председник владе Србије изјави овако нешто. Зар смо после свих председника владе у историји наше земље спали на Дачића? Дачић је тај који ће одлучити судбину Косова?
Ова изјава захтева тренутну и оштру реакцију народа. Међутим, како то мој добар пријатељ рече: „на вест „Министар студенткињи отео флашу хрватске воде“ 973 коменатара читалаца. На вест Дачић: „Косово уз уступке може у УН“ 28 коментара.
Стање свести Срба: немам коментар“. То је нажалост суштина и слика и прилика ситуације. Пошто се власт народа не боји, онда ће сценарио бити следећи. Вучић ће паметно и мудро ћутати, а сутрадан ће неко од функционера и мањих партнера у влади или саветник председника Србије изјавити да је премијер погрешно схваћен или погрешно пренет.
У најбољем случају, уколико имамо среће, чућемо изјаву да „премијер Дачић није смео на тај начин да се обрати јавности иако смо сигурни да је погрешно схваћен“. Затим ће мрмот завити чоколаду у фолију, Дачић ће изјавити како он не жели да говори народу бајке, а све ће ово прекрити зелена трава заборава. Само ће се Приштина радовати, само је њима све јасно и само зато они и учествују у преговорима јер им је са Запада јасно речено на шта се Србија на крају обавезала. Ова катастрофална, антинационална, антиуставна, антидржавна политика ће довести државу на ивицу нестанка.
Држава која није довољно снажна да спроведе Устав и законе на територији коју контролише политички и војно, на којој има власт на терену (мислим на Нови Пазар и тзв. „Прешевску долину“), која није у стању да уклони један споменик и таблу, признањем Косова дефинитивно ће потврдити да више није у стању да постоји као држава. Тиме ће дефинитивно показати да није у стању да заштити сопствене грађане, и да је њен Устав селективно обавезујућ.
То ће охрабрити сецесионистичке покрете у самој земљи, експанзивне суседе који ће желети да отму још по који део Србије, а Србима дати изговор да прелазе у друге националне идентитете и траже заштиту држава које им то заиста и могу пружити. То ће створити и друштвену патологију првог реда, осећај пораза који ће сломити до краја сваког младог човека у Србији и пружити му јасан доказ да у оваквој земљи не постоји нити може постојати икаква светла будућност.
Дачић је урадио велику ствар овом изјавом, и не сумњам да ће бити награђен. Сем уколико се народ не пробуди, а бојим се да је за то још рано. А када не буде рано, биће доцкан.
Не вреди будити се када је представа у позоришту завршена. Уколико већ спавате на свом месту наставите да спавате и даље. Ништа лепше него смрт у сну. Нимало не боли а нисте ни свесни да умирете. Лепше је сањати. Само упамтите- „смрт је сан без снова“.
http://www.standard.rs/milan-damjanac-dacicevo-pomeranje-granice-kapitulacije.html
Нема коментара:
Постави коментар