Пише: Милан Дамјанац
Ништа горе него кад човек прокоцка богом дану прилику да уради нешто важно. А таквих прилика нема пуно у животу. Таква је прилика задесила Николића, Вучића, Дачића, Вулина и Дрецуна. Помињем њих намерно зато што, упркос свему, баш они имају извесни кредибилитет у народу или бар у оном делу патриотског гласачког тела којем се сви на овај или онај начин обраћамо. Било је доста позитивних потеза ове власти, али је такође очигледно да је она изабрана како би затворила питање Космета.
Зашто баш ова влада? Управо због људи које сам набројао. Ова имена имају кредибилитет за разлику од Тадићевог и као таква могу добро послужити за анестезирање патриотског дела националне свести. Они ће по природи ствари лакше објаснити Србима „реалност“ и зашто се мора довршити оно што је Тадић око Космета ужурбано започео.
Отуда Дачићеве „прагматичне“ изјаве и најава решења коначног статуса Космета током наредне године. Како ће све то спровести и шта то заправо значи? Орвел је својевремено пророчки наговестио и описао спиновање и манипулацију значења речи, што је касније родило идеју о политички коректном говору. Променом речи управља се емотивном реакцијом на значење, а самим тим је ризик од побуне или страха мањи, и субмисивност народа већа. Тако је „министарство рата“ постало „министарство одбране“, „сигурност“ постала „слобода“, бескућник „особа без решеног питања становања“ а граница између остатка Србије и Космета „административни прелаз“. Тако је најава успостављања амбасаде Приштине у Београду постала „најава отварања канцеларије за везу“, а укидање српских институција и гашење државе Србије на Космету „укидање паралелних институција“.
Без националног програма
Е сад, ако је све тако чисто и уколико се ништа не крије, зашто се ствари не назову правим именом? Зато што би називање ствари правим именом изазвало револт. Зато се крије текст споразума о граници, односно „прелазима“ у коме се експлицитно помињу царина и полиција. А сви знамо на каквим прелазима постоји царина. То онда нису прелази, него међудржавна граница.
Све ово, нажалост значи три ствари. Једна је да Србија нема никакав национални програм, никакву националну идеју сем да покуша да преживи испуњавањем свих ултиматума који се пред њу поставе. Тако Србија није имала храбрости бар да се договара о граници између севера Космета и остатка, те тако покуша бар да сачува пет одсто територије на Космету. Нисам за такво решење, али је невероватно да чак ни за то нисмо били кадри. Не, него ћемо након граница укинути српске институције на Космету, а на концу дозволити тзв. Косову чланство у свим међународним организацијама, укључујући и Уједињене нације, имаћемо и амбасаду Приштине у Београду, али их никада званично нећемо признати. А онда ћемо и то учинити када ствар буде изгубила суштину и када од одбране Косова остане само признање на папиру. Онда ћемо признати јер смо ионако признали све остало.
Друго, сада је јасно да власт упада у замку у коју је упала и прошла власт. Она верује да боље од самог народа зна шта је добро за народ и земљу. Народ поново није носилац суверенитета, већ власт која најбоље зна шта је у народном интересу, свиђало се то народу или не. Све то опет доводи до презира народа према елитама, и идентификацији са онима који врше агресију на овај народ деценијама. Тако власт упада у замку сопствених илузија у исправан пут и постаје одрођена од народа, а то је управо она кључна ствар која, пре свега Николићу и Вучићу, није смела да се догоди. Нису смели да дозволе да изгубе кредибилитет и они буду ти који заједно са страним фактором саучествују у анестезирању националне свести и цепању Србије.
Да се разумемо, никада нисам волео оне који искључиво критикују и који свет и прилике у њему посматрају у црно-белом. Стога и не замерам Николићу, Вучићу и осталим набројаним људима учешће у власти. Нимало. Треба покушати све да би се нешто променило. Али једно је жртвовати свој кредибилитет, углед и образ како би Србија преживела, а друго је жртвовати све то како би погрешном проценом и политиком Србија умрла. Њихово мишљење и политичка процена која укључује решење статуса Космета је погубно, односно, они упадају у исту замку као претходници, баве се наопаким закључивањем верујући да је са Западом могућ коначан договор. Није.
Нова жаришта
Суштина је да наша власт види да више нема суверенитет ни над ониме што је од Србије остало. Србија не може да реагује и спречи постављање споменика терористима на југу централне Србије нити може да уклони срамну спомен плочу у Новом Пазару јер верује да ће то изазвати међународни инцидент, и види да Војводина полако клизи ка независности. Тако је наша власт наопако израчунала да ће све то престати уколико дамо Космет, уколико га се одрекнемо, уколико престанемо да се боримо за њега. Уколико се то деси, земља ће ући у период стабилности и просперитета, Запад ће дозволити да затворимо нова унутрашња жаришта у Србији и, све док попуштамо око Космета, нама се омче око врата у виду нових жаришта – неће затегнути.
Ова политика попуштања у спољној политици како би се задобило савезништво и сачувала аутономија иза вођење друкчије унутрашње политике погрешна је и већ опробана. Не постоји тенутно та рачуница Запада која би нама дозволила да се усправимо на ноге или која би дозволила да преживимо. Немамо дигнитета и самопоштовања за то, те је лакше сломити нас једном за свагда док смо овако слаби. Свешће нас на предкумановске границе, а онда ће нама бити најлакше управљати без обзира на тренутно стање народног духа.
Окрећу патриотску јавност против себе, окрећу Цркву против себе, глупим и непромишљеним изјавама и потезима. Понављају Тадићеве грешке, и то ће их скупо коштати. Они никако не разумеју да је Приштина дошла на ред после пада Книна, а да ће након Приштине на ред доћи Нови Сад и да нема тог договора који би то зауставио.
Најгоре од свега је што делује да ће власт направити дил са медијским и интелектуалним елитама које су подржавале Тадића. Такав евентуални дил значио би слом ове власти и поништавање свих коректних потеза у добро правцу. Такав дил значио би и дефинитивно да ова власт врши издају народне воље и поверења.
Ипак, нешто је у свему добро. Добро је што је народ већ показао да има снаге да сруши једну власт, па ће тако срушити и ову. А та елита којој власт пружа руку ће је оставити на цедилу првом приликом, просто зато што то нису савезници у спиновању јавности већ профитери и послушници. А, што се тиче нашег премијера који нам прагматично објашњава утицај силе и неправде, нека зна да је и он биран на основу закона, нека то има у виду, пошто таквим изјавама може некоме дати идеју да сакупи милион људи, и изазове нереде, а затим сам постави новог премијера. Право силе, шта да се ради. Није једина сила она из иностранства, ма колико нашим политичарима тако делује. Народна мотка је много ближа.
http://www.vaseljenska.com/misljenja/vlada-za-anesteziranje-patriota/
http://www.standard.rs/milan-damjanac-vlada-za-anesteziranje-patriota.html
Нема коментара:
Постави коментар