среда, 17. март 2010.

Како их није срамота?

Пише: Милан Дамјанац




Питање из наслова текста поставио бих дежурним организацијама за заштиту људских права, борцима против угњетавања, који не силазе са малих екрана протеклих десет година. Упућујем је медијима, упућујем је политичарима.

На данашњи дан, 2004 године, извршено је етничко чишћење Срба на Космету. У тексту на сајту Б92 под насловом „Годишњица мартовског насиља“ могу се прочитати неке невероватне ствари. На пример, 17 марта 2004 године на Космету се десило „насиље“ иако су га званичиници НАТО окарактерисали као „етничко чишћење“. Затим, говори се о узроцима „насиља“ и о „демонстрацијама“ које су се претвориле у насиље пrема Србима. Узрок су троје утопљене албанске деце, што је злочин за који су окривљени Срби (и то неправедно, мада то у тексту не стоји).

У два дана, убијено је 19, а више од 900 људи је повређено. Уништено је или оштећено 35 православних цркава, а неколико хиљада Срба је напустило своје домове.
И то је злочин који носи квалификацију „насиље“, „нереди“. То све ауторима овог срамног текста није било довољно већ су на крају текста напоменули: „Истог дана када је на Косову избило насиље, у вечерњим сатима су у Београду и Нишу запаљене џамије, а у Новом Саду су демолирана стакла седишта Исламске заједнице. "
Наравно, не да се наслутити ко је прогоњени а ко прогонитељ- једнако су окривљени. Нити би Албанци прогонили Србе да није било утопљене деце, а и да је тако, то није ништа страшно, пошто и Срби пале џамије по Србији. Дакле- обични, обострани нереди.
Како вас није срамота?
Да ли је то објективно извештавање?

Док се свим силама залажете за доношење резолуције о „геноциду у Сребреници“, под изговором „чисте савести“ и „помирења“, овако извештавате о злочинима над Србима?
Претвараћемо се да сам ја „објективан“ новинар и да желим, по истом принципу, да направим објективан извештај о злочину у Сребреници. Замислимо да сам у тексту написао да се у Сребреници догодио злочин који сви остали називају геноцидом. Злочин се догодио након што су Срби испровоцирани зверствима Насера Орића и његових трупа које су по околним селима поубијали српске жене, нејач и старце, те нису чак ни домаће животиње оставили у животу. Шта би било, када бих даље напоменуо, да су након тога, Бошњаци палили српске цркве.

Шта би ми тада одговорили еврореформски медији, савест нашег друштва, сила невладиних организација које се баве људским правима свих осим Срба?
Тужилац и судија исти, окривљени одговара за оно што није починио а џелат пере крваве руке, док ми ликујемо и надамо се Европи, бољој будућности и помирењу. Џелат и жртва, руку под руку, па истом стазом у бољу будућност. Добро каже наш народ- „ко нас је клео није дангубио“.
Што се тиче невладиних организација и владиних опозиционих парламентарних странака, они ће позивати на одбрану од великосрпске агресије и када на Космету и остатку Србије не буде било више од десет Срба.

Како их није срамота?

1,2 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=03&dd=17&nav_id=418235


http://www.nspm.rs/komentar-dana/kako-ih-nije-sramota-q.html

среда, 10. март 2010.

Министар нас опет свађа са светом

Пише: Милан Дамјанац


Добро вече. Слушате најновије вести.

Министар иностраних послова је извршио криминалан акт уперен против европске будућности ове земље и доказао да Србија није направила отклон од погубне Милошевићевске политике. Србија и дан-данас има претензије на југословенске покрајине Космет и Војводину!

Његова изјава да Срби неће изабрати ЕУ уколико то значи одустајање од Космета ражестила је све домаће безалтернативне европејце а растужила наше пријатеље у свету. Каква дрскост и безобразлук – зар после свега што су нам наши западни пријатељи учинили не желимо да се одрекнемо још неких делова државе? Каква незахвалност! Опет нас свађа са светом!

Прво нас је најавом контратужбе посвађао са Хрватском, а сада ово. Не само што је посвађао наша два братска народа него нас је сада посвађао и са остатком слободољубивог света. Недопустиво.

Зар тако да вратимо доброчинство? Какав смо ми то народ?

Ми смо народ лудака, просјака и убица, како је Кушнер назвао све оне који се распитују о трговини људских органа на Космету. То нам је човек пријатељски поручио, добронамерно, готово очински.

Након Мартија Ахтисарија и Барака Обаме, предосећам да ће следећи нобеловац бити баш Кушнер. Добиће Нобелову награду за мир. Допринео је стабилизацији балканских прилика. Главни проповедник мира је свакако његов блиски савезник, познати хуманитарац Хашим „Змија“ Тачи. Надимак су му од милоште наденули неалбанци које је овај познати хуманитарац усрећио.

Док у Тутину гине полицајац на дужности, а личне карте се издају на арапском, дотле у Београду имамо шпалир и црвени тепих за наше хероје, праве представнике народа, наше великане, наше миле посланике. Читаву фешту и свечаност плаћа њихов захвални народ.

А у „кругу двојке“ у току је бујање озлојеђености изазвано хапшењем анархиста који су, како рече њихов предводник, ухапшени због својих „прогресивних идеја“. Сва „либерална проевропска Србија“ устала је на ноге у покушају да заштити наше суграђане, познату „београдску шесторку“, млађане борце за људска права који су бацали молотовљеве коктеле на грчку амбасаду у име солидарности са ухапшеним грчким анархистом. И тако се догодило немогуће – империјалисти су заштитили млађане антиимперијалисте!

За њих имају пуно разумевање. Заблудела дечица нису знала шта чине, та немојмо их сувишно казнити. Међутим, оне ултрадесничаре и хулигане све треба похапсити и осудити на вишегодишње робије. Покојни Зоран Вујовић је, по њима, сам жртва сопствене жеље да „мучки нападне америчку амбасаду“ док су анархисти „само изражавали протест у знак солидарности“.

Главна су тема наводи да је „београдска шесторка“ злостављана у затвору, док снимак хапшења Мише Вацића, на коме се јасно види да га полицајци даве и ударају главу о ауто, званично не постоји. То је прави либерални дух!

Двоструки стандарди, лицемерје, искључивост.

Да се разумемо, свакако јесам за поштовање права у свим случајевима. Међутим, правила морају да важе једнако за све и не могу медијима једни бити милији од других.

Шта тек рећи о доношењу резолуције о злочину у Сребреници? Колико сам разумео председницу парламента, нама нико не тражи да је донесемо али би то био доказ „нашег европског опредељења“ и „отклон од злочина“. Занимљиво.

Чудно је како нико није обратио пажњу на потез Турске. Нешто не видех да су Турци признали геноцид над Јерменима (а то је, за разлику од Сребренице, несумњиво био геноцид) у име лепше будућности и чисте савести. Не, ја мислим да га управо због будућности и не признају.

Ипак мислим да је најинтересантнија вест проглашење Мила Ђукановића за протектора Европске академије наука.

Да није тужно, било би смешно.

До нових вести из европске Србије – лаку ноћ.


http://www.nspm.rs/komentar-dana/dobro-vece-slusate-najnovije-vesti.html