Демократски тоталитаризам: Обрачун код О. К. корала

Пише: Милан Дамјанац





Већ пар месеци из наших топлих домова пратимо српску латиноамеричку сапуницу “влада Србије“. У овој епизоди, за љубав председника се боре министар војни и начелник генералштаба. Водећи се познатом изреком, да онај ко не зна слушати, не зна ни заповедати, друг Министар са великим искуством пажљивог ученика долази у позицију непажљивог наредбодавца. Војска трпи само челичну руку. И то једну. Обрачун код О. К. Корала завршио се лоше по начелника. Како и не би. Млад али искусан начелник, који се калио на Counter Strike-у сваке недеље, уздао се у своју униформу и симпатије доживотног председника. Невоља је у томе што је и друг Министар рачунао на то исто. Мора да је кравата пресудила.

Уочи одлуке, друг Председник је уверавао грађанство да нема места бризи, да је борбена готовост наше војске на максимуму и да је држава сигурна. Слажем се. Није прецизирао само о којој се држави ради. На ову изјаву, поједини генерали су, прича се, дали духовиту опаску да ако је ово стање задовољавајуће, не би било згорег размислити о монтажним војним објектима који би се изградили уз границу. Исплатљивије је у случају тактичког повлачења. Ваља све изместити у Београд. Ту ћемо границу ваљда одбранити.

За то време, у духу бриге, разумевања и државничког односа према грађанима, друг Председник је поручио да грађани по сваку цену у предстојећој години морају сачувати радна места. Не зна се само да ли мисли на подизање барикада или има на уму нешто друго.



Можда мисли на то да ће држава обезбедити нова радна места. Спекулише се да ће бити доста слободних места у самој влади, уколико друг ПДВ изађе. Скочиле су цене министарских места. Сада се након ступања на дужност мора певати и пригодна песмица другу Председнику на увце. Певала би се и премијеру али кажу да он још увек није обавештен да је премијер. Дајмо му времена. Песмица се зове- “Све за Европу, Европу низашта“ у оригиналном извођењу Ненада Чанка. Ваља га надмашити. Часове певања му је давао Ђоле Балашевић. Додуше, ваља прво научити тај хрватски језик, нећемо ваљда певати његовом исквареном варијантом?



Садашњи министри се не предају, а нови би, колико данас, да ускоче у европски воз без дневног реда. Сви желе да буду покрај друга Председника и сапуњаве владе. Господин Градитељ Мостова, господин Пендрек, друг Наоштрено Перо, друг ПДВ и слични живописни ликови под вођством друга Фикуса. Додуше, у периоду ових празника делује да се претворио у Деда Мраза. Много обећава, али је изгледа финансијска криза захватила и Северни Пол.

Изгледа да министри имају проблема да се сложе чак и око најосновнијих ствари. Сем око употребе пендрека. Ту делују јединствено и одлучно. Пре свега искусно. Европски пут се мора одбранити по сваку цену од “мрачњака“ и “изолациониста“. Замислите, такви су нас уочи избора убеђивали да нема ништа од ССП-а, од беле шенген листе, гомиле стипендија...како их није срам! Европска влада је доказала да су предизборни снови били истинити. Бар тако кажу на телевизији, зар не?

Шта тек рећи о јадиковкама!



Друг Наоштрено Пенкало се јада јавности да нико не поштује његове пророчке способности! Ех, шта је све друг Наоштрено Пенкало алијас Пророк предвидео! Разгалио нам је срца у овим хладним данима, угрејао душе (а и стомаке кад смо код тога) својим говорима о рајској земљи у којој Сунце никад не залази и која само што није постала стварност. Треба само искрено веровати. Доиста, достојно Јовановог Откровења. Чак даје и датуме!

Предлажем му, од срца, да оснује своју религију, “Пенкализам“, пошто сам прилично убеђен да би имао доста верника у земљи Србији. Прави пример је удружење младих грађана Србије симпатизера ЛДП-а, “Европа нема алтернативу“. Погледајте само ту верност, ту оданост, ту покорност! Чак и ако ЕУ икада пропадне они ће и даље веровати и прогнозирати њен повратак. Она је ту, у нашим срцима. Треба само искрено веровати и надати се.

У “Пенкализму“, следбеници би имали обавезу да макар једном недељно потписују папире са ЕУ без претходног читања. Нема везе што друга страна неће потписати. Треба веровати.

Друг ПДВ, за то време, не верује Русима на реч али верује Италијанима на поглед. Постало је модерно да се не верује Русима. Не верује док не види написмено, да ће која копејка и њему завршити у џепу. За Италијане може и на црту, али за Русе- неће моћи!



"Спречићемо те лопове да украду оно што је наше, нећемо руски НИС" одреда поручују сви Пенкалисти и други истомишљеници министра ПДВ-а. Како патриотски, како државнички наступа друг ПДВ. Бриљантно. Он доследно брани своју позицију. Допустиће да се посао заврши и остаће у влади али нека се зна да је он био против тога. Ха! А ви видите шта ћете. Да су којим случајем Аустријанци хтели онда бисмо се те “бескорисне реликвије социјализма“ одрекли за један евро. И то кад му Народна Банка дотера курс, чим се исплате новци од улагања у жирафу.



Не бојте се грађани, преживећемо и ову финансијску кризу. Са кризама бар имамо искуства.