уторак, 07. октобар 2008.

demokratski totalitarizam: srpska Kasandra

Politicke prilike i sam zivot u Srbiji doista imaju neke elemente lose latinoamericke sapunice. Sam pogled na stranke koje cine vladajucu vecinu podseca na klasican i nikad prevazidjen rasplet jedne duge i otuzne price koja je oduvek pretila da ce imati ovako patetican kraj.
Posle niza godina bespostedne mrznje, prozivki i najbezocnijih uvreda, pa cak i medjusobnih optuzbi za ubistva, dve zavadjene strane postizu dogovor uprkos "brojnim nesuglasicama u proslosti" i kao u svakoj losoj melodrami , odluce da provedu ostatak zivota zajedno. Svekrva i snaha hitaju jedna ka drugoj srecne, razdragane vec zaboravivsi brojne pakosti koje su jedna drugoj ucinile. Otac mladica konacno prihvata jadnu i siromasnu devojku i blagosiljajuci taj brak, uvodi je u drustvo dostojnih i plemenitih, gotovo, dama.
Govorim, naravno, o braku Demokratske stranke (sa dodacima) i Socijalisticke partije Srbije. Jedino ostaje nejasan identitet maticara.
Ovo svecano i dugo iscekivano veselje dogodilo se nakon prevremenih parlamentarnih izbora u maju, kada je mladozenja, besno porucivsi ostalim pretendentima da je mlada njemu obecana, ozvanicio zaruke sa SPS-om, pri tom obecavsi da se mladin miraz vise nece uzimati u obzir, i da je SPS sada clan humanitarnog udruzenja "demokratske i proevropske stranke", sediste Njujork, Ulica Sorosevih zrtava br. 17.
Razume se da je gospodin Dacic ponudu oberucke prihvatio. Ne postaje se svaki dan od druga- gospodin. Narocito ako si imao tako istaknutog ideoloskog oca. Naravno, drugi razlog je Dacicev strah da ne zavrsi kao usedelica i ne seta tudje macke. U tom nastojanju je svakako uspeo. Doista, tesko da iko vise spominje mladinog gresnog oca. Stice se utisak da je i sam Ivica prosao kroz takav duhovni i mentalni preobrazaj da se svog bivseg predsednika nikako ne moze setiti. Kazu da ni fotografije ne pomazu, uvek se razbesni iz nepoznatih razloga. Mora da je u pitanju razdrazljivost usled podsecanja na veliki gubitak.
Zaista, Daciceva amnezija je postala skoro ozbiljna koliko i Tadiceva. Zamislite, kada su cuveni Slobin kofer doneli iz Haga, Dacic nije zeleo ni da ga doidirne. Imao je, kazu, losa iskustva sa koferima jos od "afere Kofer". Uvek se ispostavi da jadnik mora da objasnjava da je kofer zamenio sa lokalnim tajkunom na putu ka aerodromu. Desava se i to. Elem, bol i tugu za pokojnim predsednikom utapa u redovnom druzenju sa sadasnjim predsednikom. Obojica, kazu, cesto vezbaju okretne igre. Jos kazu da drug Predsednik moze naglo da promeni stranu pa pocne da igra nalevo. Ili nadesno, vec po potrebi. Vazno je samo da se vrti. Sada je, kazu, na levoj nozi, desni oslonac u vidu ministra inostranih poslova polako popusta.
Neverovatna druzina, doista. U retkim trenucima ovi vrhunski drzavnici cak nalaze vremena i za opustanje igrajuci basket "jedan na jedan". Negde izmedju prebijanja na smrt Ranka Panica i presude dvadesetogodisnjem "huliganu" na 10 godina robije zbog napada na policajca u civilu. Mada, moraju se uzeti u obzir i olaksavajuce okolnosti- bas u trenucima u kojima je Daciceva policija uz podrsku tzv. "sedme sile" prebijala neduzne demonstrante i bivse ratne dobrovoljce, drug Predsednik je bio zauzet vaznom posetom Darku Rundeku koji je doziveo veliku neprijatnost u Beogradu. Zamislite, neko mu je dobacio ruzne reci u prolazu! Srpska posla. Da smo vise poput Hrvata, bilo bi nam bolje, pomisli drug Predsednik. Ako nista drugo bar je tekst koji izgovara kada ugleda Hrvata naucio napamet. Pocinje sa "izvinjavam se u ime..." a odgovor uvredjenih Hrvata pocinje sa "i mi se ispisav...ispricavamo za sve sto se mozda dogodilo kao reakcija na vasu agresiju..."
Kasnije je vladajuca vecina bila zauzeta pretnjama novinarima, urednicima dnevnih listova i kontrolom direktora televizija, cistkom univerzitetskih profesora pred penzijom. Nista ne sme ugroziti srpski put ka EU. Onog momenta kada tamo udjemo cak ce prestati na teritoriji Srbije i globalno zagrevanje. Dakle, da predsednik nije bio zauzet sigurno bi preduzeo nesto. Mozda bi cak i izjavio saucesce porodici preminulog.
Da se sa odlucnoscu gospodina Dacica uvek mora racunati, shvatio je i dr. Dragan David Dabic alijas Radovan Karadzic. Dacic, poznat po umecu egzorcizma, uspeo je da Radovana istera iz Dragana. I ne samo to. Namenio mu je sudbinu svog pokojnog predsednika. Dacic ovde pokazuje i svoju dalekovidost ne dozvolivsi doktoru da sa sobom ponese svoje knjige, bibliju, ikonu Isusa Hrista, niti fotografiju svoje porodice. Tamo gde ga salju, zna gospodin Dacic, svi bi ga ovi predmeti bespotrebno opterecivali. Sudije bi se, moze biti, prepoznale u nekom biblijskom stihu, te bi jadnik izgubio pravo da se sam brani, a svi znamo kako Dacic brine o tudjim pravima. Za ovu uslugu i egzorcizam, Dacic skromno odbija zasluge.
Ova koalicija zacudjuje svojim postovanjem demokratskih nacela. I ne samo to, ova koalicija obajvljuje- departizaciju na gradskom nivou! Za sva upraznjena mesta direktora javnih preduzeca, Demokratska stranka (i ostali) plus LDP organizuje javne konkurse za sve clanove stranaka vladajuce koalicije i njihove simpatizere. Kako bi sve proteklo u demokratskom duhu, liste sa imenima izabranih kandidata su sacinjene pre konkursa. Ne bismo da se gradjanstvo uznemirava velikom odgovornoscu i procedurom, "ima ko ce o tome da misli".
Ovaj oproban recept im se, izgleda, osladio, te su isto ucinili i sa pisanim medijima. U demokratskom duhu, upravni odbor dnevnog lista "Politika" raspisuje konkurs za mesto glavnog i odgovornog urednika tog lista. Ovime Demokratska stranka pokazuje svoju privrzenost nacelima "departizacije" i postovanja zakona. Upravni odbor dnevnog lista "Politika" koji imenuje vlada,nema ovlascenja da smeni glavnog urednika. Upravni odbor samo raspisuje konkurs za novog iako stari jos nije smenjen; a ko, zaboga, brani gospodji Smajlovic da se kandiduje ponovo? Ipak je ovo demokratija.
Nekako bas u danima novih politickih parola, koje mozemo nazvati- varijacije na staru temu- culi smo izjavu gospodina Dacica, da "policiju niko ne sme da bije". Dobro, sada je na tragu svom bivsem predsedniku. Samo neka nastavi sa dobrim radom, pre ili kasnije ce pogoditi.
Dok vojvodjanska akademija nauka i umetnosti zapocinje svoj mukotrpan rad na stvaranju vojvodjanske nacije i vojvodjanskog jezika, dotle u Beogradu neki simpatizeri i clanovi nevladine parlamentarne stranke LDP likuju nad navodnom informacijom da je dvadesetogodisnji "huligan" silovan u zatvoru. Kada izadje, bice zdrav u glavi i u- kako kazu- "fazonu: siri dalje!".
Dakle, "evropska Srbija ", svakako! Iako trenutno vise podseca na jednu ozloglasenu azijsku zemlju. U toj zemlji, kazu, postoji samo jedan televizijski program koji kontrolise drzavna vlast. Kazu, postoje spiskovi nepozeljnih, nimalo nalik sabranim delima "Biseri Sonje Biserko". Kazu da ljudi gube posao, da im se preti i da ih uhode zbog verbalnog delikta. Kazu, dok gradjani zive u bedi i siromastvu, mediji ih ubedjuju u suprotno.
Srecom, sve drukcije od nase situacije.
Dobro dosli u Pjongjang, prestonicu Republike Nevojvodine. Njegova svetost, gospodin drug Predsednik prima ponedeljkom i sredom. Zakazati kod Palme cim se vrati sa Betovenovog koncerta. Preostalim danima je na basketu, igra sam protiv sebe. Uvek dobija. Kazu, da kada bas dugo ne moze da pogodi kos, predstavnici medija i njegovi licni savetnici obruc pomere bas koliko treba da drug Predsednik pogodi. Nema zime za Srbe.
Keep up with good work, mister President!

Milan DAMJANAC

Нема коментара: