среда, 28. октобар 2009.

Писмо у име Србина

Пише: Милан Дамјанац








Часни суде,



Принуђен сам да Вам се обратим овим писмом, пошто је о мени и мојој породици изречено пуно неистина и полуистина. Наиме, није истина да сам злочинац и лопов. Тужилац тврди да моја имовина није моја, да сам злостављао своју браћу и децу те немам права да им се обратим. Тврди и да сам узнемиравао своје бивше комшије.

Имовина,часни суде, је одувек била у власништву моје породице. Поседујем документе који то потврђују, тако да никако не стоји да сам туђу имовину узурпирао. Пре ће бити да је она узурпирана управо након ваше одлуке. У куће и станове на Космету и Хрватској уселиле су се нелегално моје бивше комшије које ми не дозвољавају да се вратим. Кажу да су то одувек биле њихове куће, а да сам их ја њима отео,те да је било праведно да их они од мене одузму. То је лаж, часни суде. Куће су бар осам векова у власништву моје породице, за шта имам јасне доказе. Данас не могу ни да одем на Космет и у Хрватску, пошто ме тамошње бивше комшије мрзе. Покушао сам, како је судско веће и само наложило, да им се извиним иако нисам ништа скривио, али без успеха. Ситуација се није нимало променила на боље. Сада, ти исти људи, који су узурпирали моју имовину купују куће и фабрике по Србији. Ја сам им то дозволио, мислећи да могу да откупим део отете имовине у Хрватској. Они ми ни то нису допустили.

Данас, захваљујући мојој наивности поседују и фабрике у Србији. Замислите, још су ме и тужили! Траже одштету за нанесене боли!

Верујте да ја своје комшије никада нисам узнемиравао и да смо живели у миру и поштовању;бар је тако било са моје стране. Једно време, часни суде, одрекао сам се и сопствене заставе, химне и културе не бих ли њима угодио. Знате, отац ми је говорио да нас никада нису посебно волели. Међутим, ја сам био убеђен да ћу то исправити. Учинио сам све како бих био добар комшија, а видите шта ми се догодило. Закључио сам да ми се то и догодило због тога што сам покушао да будем добар комшија. Требао сам, попут деде, да гледам у своје двориште и своју породицу и да не улазим превише у комуникацију са комшијама.

Даље, тужилац тврди да сам злостављао децу и браћу. Лаж је то, часни суде. Брат у Црној Гори је променио презиме пошто не може више да поднесе да буде у мојој кожи. Он је рационално прорачунао- зашто би он подносио све муке заједно са мном које се очигледно неће окончати у неко скорије време. Зато он тврди да никада и нисмо били браћа, исказујући чак и мржњу према мени. Жао ми је што је тако, он је мој брат и ја га волим, али верујте да га ја у сличној ситуацији никада не бих оставио.

Мој други брат из северне Србије, Војводине, није променио презиме, и даље смо у добрим односима, али осећам да је некако хладнији према мени. Прошлог пута ми је тражио сва имања у Војводини на управу. Бојим се, часни суде, да не изгубим и другог брата. Једино ме трећи брат преко Дрине није оставио, али му стално прете да ће остати и без главе и без куће, а ја му никако не могу помоћи.



Имам два сина. Један је променио презиме, тврди да сам преварант, лопов и злочинац. Не жели да ме види. Други сматра да сам превише млак и да морам да се борим за оно што ми је отето. Каже да сам кукавица.



И како,часни суде, да не полудим?





Са поштовањем,

Србин

3 коментара:

ex - il@miro је рекао...

Драги брате,

знам да те оптужују и да ти већ дуже вријеме суде, знам да ти са свих страна пријете, да те вријеђају и отимају ту твоју с муком и крвљу стечену имовину и заоставштину. Знам ја то веома добро а опет ништа урадити не могу. Из дана у дан тјерају ме да се невиђамо, да те се одрекнем и то јавно да сви чују... и мене муче, вежу ми руке, ударају ме по прстима и табанима, вуку за уши, гуле кожу, косу чупају - све длаку по длаку. Не знам колико ћу дуго овако, тешко ми. Размишљао сам да се отргнем и као наш прадјед похајдучим - па ком опанци ком обојци ... Али опет некако страх ме, ипак сам ја нешто млађи. Далеко би боље било да ти преузмеш улогу харамбаше, ти си старији и искуснији а ја ћу вјерно да те пратим. Не одуговлачи много, одговори брзо јер вријеме пролази. Имај на уму да сам скоро са свих страна опкољен а ти ми стариш.

До скорог одговора
твој вјерни брат преко Дрине

ТОДОРА ШКОРО је рекао...

Optuženi Srbine!
U pismu-odbrani koju si pred Sudom izneo otkrio si, i nehotice, dva bitna razloga svoje krivice: bio si naivan je prvi, a drugi - želeo da te svi vole. I tu si grdno pogrešio...
Sva tvoja detaljna objašnjenja o pojedinačnim imovinskim i pravnim, i porodičnim odnosima, padaju u vodu, što se mene tiče, kad si ti zaboravio ono najvažnije: da, osim dva sina takva, kakva imaš, imaš još i jednu pastorku, koju nisi stvorio ni rodio, koja je tu bila pre tebe, a koja kaže - izdrži sve nedaće, ostani svoj, ostani Damjanac do sudnjeg dana.To je ona nevesta, mislim da se Pravda ili Istina zove, od Nemanjića i Lazara još živi, pa do tebe...Nju si zaboravio, i zato si kriv.
Jer, šta je nepravda u odnosu na Večnost? Ostani uvek Damjanac, jer ako svi Damjanci ovoga sveta pokleknu, neće biti više važno ko je kriv, jer ni nas biti neće...
Tvoja prijateljica

p.s. Sjajan je post, i formom i postavkom, naravno. Pozdrav!

Milan Damjanac је рекао...

Teska su ovo, i bolna pitanja. Daj boze da se izvucemo iz ovakve situacije u kojoj smo.