уторак, 04. август 2009.

Локални избори републичког карактера

Пише: Милан Дамјанац








Вероватно су сви читаоци имали прилике да испрате ток предизборне кампање и резултате локалних избора у београдским општинама Земун и Вождовац. Локални избори од локалне важности, можда сте помислили. Помислили и погрешили. Већ у првим сатима након расписивања поменутих избора могли смо да чујемо један број изјава високих страначких функционера који сведоче о важности наизглед неважних (мање важних) избора. У ову изборну кампању већина странака ушла је са готово свим расположивим ресурсима. Мотив овакве одлуке лежи у провери легитимитета како доминантне, тако и алтернативних политика.

Како на градском, тако на покрајинском и републичком нивоу, јасно је да нас очекује можда и преломни период, у коме треба спровести важне политичке одлуке и дефинисати политичке смернице за будућност.

Стога, резултати су извесни показатељ подршке најављеним потезима.

На економском плану, очекују нас још тежа економска ситуација и могући социјални немири.

На спољнополитичком плану очекује нас неизвесна борба за укидање виза, које је било једно од многих неиспуњених предизборних обећања владајуће коалиције које у обећаном року није испуњено.

На унутрашњем плану очекује нас доношење неуставног предлога статута АП Војводине и предлог нацрта закона о регионализацији.

Под паролом „ помозимо неразвијеним и сиромашним регионима“ покушава се наметнути предлог који је суштински противан националним и економским интересима земље. Регионализација по овом моделу, у овако сиромашној и малој земљи, са осам милиона становника може произвети искључиво веће сиромаштво, слабљење централне власти и осећаја националног јединства а јачање и увећање регионалних администрација. Гомилањем административних центара (Београд, Нови Сад, Ниш и тд) добићемо службенике који су задужени за потпуно непотребну, посредничку улогу између централне власти и мањих општина. Такво решење представљаће ударац за ионако осиромашене грађане.

Пароле „ Београд нас краде“ заменићемо паролама „Нови Сад нас краде“. Замена гломазне администрације још гломазнијом допринеће, дакле, само још већим социјалним немирима и још видљивијим разликама у степену развијености различитих региона.



Уколико се желео постићи економски опоравак најсиромашнијих делова земље, било је довољно извршити децентрализацију, односно пренети велики део овлашћења републичке власти на локалне самоуправе. Међутим, смисао овог нацрта и није економски опоравак, већ политичко и територијално уситњавање већ уситњеног политичког и територијалног простора Републике Србије.

Политичке и територијалне амбиције локалних властодржаца и националних мањина избиће на видело. Да би се неконтролисане амбиције, како локалних лидера, тако и представника неких страних амбасада задовољиле приступиће се непотребним и штетним компромисима који могу угрозити опстанак целокупног народа и државе.

Не дозволимо себи да поверујемо у обмане. Не ради се овде ни о каквој регионализацији већ о распарчавању Републике Србије. Чини се све како би њена иначе несамостална спољна и унутрашња политика била још несамосталнија. Развластити централну власт у што већој мери- а тиме и онемогућити српски народ да управља сопственом судбином по демократским начелима западног света коме тежимо, јесте прави циљ како војвођанског статута тако и „регионализације“.



Да закључимо.

Резултати управо одржаних локалних избора су прилично интересантни. Са једне стране, добар резултат напредњака, социјалиста и народњачке коалиције прдставља изненађење за многе. Социјалисти су прошли неочекивано добро и готово дуплирали резултат са прошлих локалних избора. Народњачка коалиција и њена предводница- Демократска Странка Србије освојила је више него што је процењено у истраживањима јавног мњења уочи самих избора и показала да има стабилно бирачко тело. Напредњаци су победили коалицију окупљену око Демократске Странке и показали да могу рачунати на респектабилан резултат на наредним републичким изборима.

Са друге стране, странке које врше власт на републичком нивоу су добро прошле (укључујући и већ споменуте социјалисте) и показале да су и даље изузетно снажне.

Међутим, треба обратити пажњу на број апстинената.

Медијска блокада која је присутна није дозволила представницима опозиције да јасно изрази јсвоје ставове. Ова околност значајно је утицала на резултате избора. Стиче се утисак да грађани управо из тог разлога нису ни изашли на изборе у већој мери. Они траже алтернативу а она им се медијски не нуди. Оно што им се нуди, то је она политика са којом у већини, рекао бих, нису задовољни.

Једино је сигурно да нас очекује бурна политичка јесен са пуно неизвесности.

Нема коментара: