Пише: Милан Дамјанац
Дочекасмо очекивану ослобађајућу пресуду Харадинају, на коју су нас наши медији увелико припремали како би спречили бурну реакцију. Након славља у Загребу добисмо и славље и ватромет у Приштини. Хаг је своју улогу одиграо - потрудио се да докаже како је Србија извршила агресију на Србе у Крајини, Републици Српској и на Косову, и тиме начинила геноцид на Србима. Дакле, Србија је извршила геноцид над собом самом. И не само то, него се припрема терен за даље комадање Србије одређеним тачкама извесних оптужница који говоре о „утицају великосрпске политике на прогоне у Војводини“. Уколико нас ово ругање српским жртвама и нашој несрећи не опамети и не уједини, не знам шта ће.
Већ је пуно тога речено и о Готовини, Маркачу, и о Харадинају. О првима не сведоче само жртве већ и Брионски транскрипти, а о Харадинају сведоче нестали и убијени сведоци у току суђења. Сценарио суђења овом „ослободиоцу“ наликује на добар мафијашки трилер у коме Мајкл Корлеоне негира сваку везу са организованим криминалом. Елем, сада је свима јасно да је Хаг послужио као инструмент Западне спољне политике, како би Србији био пресуђено. Србија је кажњена као губитник у рату и окарактерисана је као агресор.
Наша отуђена политичка, медијска и интелектуална елита је крива за стање у коме смо данас. Политика помирења без реципроцитета коју је највише спроводила прошла влада, заправо је представљала саучествовање у злочину и пропаганди која је од Срба створила погодне мете за даље понижавање. Срби нису људи, они су масовне убице, и као такви немају никаква људска права. И сви који су се икада против њих борили били су исправни и добронамерни, јер су се супротстављали злу. Таква слика којој је наша државна политика дала пун допринос довела је Србију у најтежи положај у историји, ставила нас је на стуб срама, одузела нам је елементе државности доводећи нас у вазални положај према онима који су нас бомбардовали. А ствар је врло проста - они који су нас бомбардовали су и успоставили суд који ће нам судити. Како би наш народ рекао - „кадија те тужи, кадија ти суди“, тако да се ништа друго није ни могло очекивати.
Константним извињавањима и политиком да „мир нема алтернативу“ дођосмо у ситуацију- као што је то и нормално - да нас нико не поштује и да нас сви исмевају. Ми смо толико окупирани да наши медији заправо јесу продужена рука оних који су нас окупирали, а на њима мишљења не дају страни окупатори већ домаћи „стручњаци“ опште праксе и образовања.
Све што је икада постојало у идеји формирања Уједињених Народа умрло је 1999. године, а ови догађаји су само продукт одржавања на апаратима идеје о хуманости и о праведном свету која је клиничку смрт доживела још тада. Сада гледамо закон јачега који се издаје за хуманост и злочин који се издаје за правду, и лаж која тврди да је истина. Заправо, остварење просветитељске и хуманистичке филозофске и политичке мисли преминуо је крајем 20. века. Ово што сада гледамо је повратак, регресија идеја због којих је и рођена потреба за Уједињеним Народима, једнаким критеријумима и праведнијим светом. Ово је иживљавање моћних над слабијима, над историјом, над правдом, на истином. И не треба исувише јадиковати над свиме тиме. Треба учинити оно што је до нас.
Треба подићи меморијални центар свим српским жртвама, треба стално изучавати злочине, писати, документовати чињенице, спасавати од заборава, никако ни опростити ни заборавити, јер на то немамо право - на то имају право само невине жртве које више нису са нама. Евентуални опроштај је између зликоваца и Бога, не људи. Учинимо све што можемо да кроз наше уџбенике и историју сачувамо истину од заборава, сачувамо идеју о слободи и правди за нека будућа поколења. Пре свега, ујединимо се, изградимо државу која је достојна поштовања, вратимо веру народу у себе и сопствену елиту. Погледајмо једни другима у очи - овако више не иде и неће се на овоме стати. Србија још није довољно мала и није довољно понижена.
Они који су нас прво војно а затим и политички поразили желе да територију Србије сведу на преткумановске границе, јер само таква Србија неће бити опасна по геостратешке интересе Запада. Крајње је време да схватимо да је на делу својеврсна ревизија историје и да се морамо ујединити у заштити права на постојање Срба и Србије на овим просторима. Ово је борба за наше највиталније животне интересе, животе наше деце и наше животе које проводимо у страху и понижењу. Наша власт одмах мора прекинути преговоре са ЕУ, и престати да оправдава успостављање границе са Косметом ЕУ интеграцијама које нам нису потребне, нису извесне и штетне су по српске националне интересе. ЕУ користи нашу велику жељу за придруживањем, како би отварила своје геополитичке циљеве и додатно распарчала Србију натеравши је да сама саучествује у злочину над самом собом. И ова и свака следећа власт која упркос свему наставља преговоре са ЕУ на овакав начин, беспоговорно испуњавајући ултиматуме, учетвује у убиству сопствене земље и народа.
Већ је пуно тога речено и о Готовини, Маркачу, и о Харадинају. О првима не сведоче само жртве већ и Брионски транскрипти, а о Харадинају сведоче нестали и убијени сведоци у току суђења. Сценарио суђења овом „ослободиоцу“ наликује на добар мафијашки трилер у коме Мајкл Корлеоне негира сваку везу са организованим криминалом. Елем, сада је свима јасно да је Хаг послужио као инструмент Западне спољне политике, како би Србији био пресуђено. Србија је кажњена као губитник у рату и окарактерисана је као агресор.
Наша отуђена политичка, медијска и интелектуална елита је крива за стање у коме смо данас. Политика помирења без реципроцитета коју је највише спроводила прошла влада, заправо је представљала саучествовање у злочину и пропаганди која је од Срба створила погодне мете за даље понижавање. Срби нису људи, они су масовне убице, и као такви немају никаква људска права. И сви који су се икада против њих борили били су исправни и добронамерни, јер су се супротстављали злу. Таква слика којој је наша државна политика дала пун допринос довела је Србију у најтежи положај у историји, ставила нас је на стуб срама, одузела нам је елементе државности доводећи нас у вазални положај према онима који су нас бомбардовали. А ствар је врло проста - они који су нас бомбардовали су и успоставили суд који ће нам судити. Како би наш народ рекао - „кадија те тужи, кадија ти суди“, тако да се ништа друго није ни могло очекивати.
Константним извињавањима и политиком да „мир нема алтернативу“ дођосмо у ситуацију- као што је то и нормално - да нас нико не поштује и да нас сви исмевају. Ми смо толико окупирани да наши медији заправо јесу продужена рука оних који су нас окупирали, а на њима мишљења не дају страни окупатори већ домаћи „стручњаци“ опште праксе и образовања.Све што је икада постојало у идеји формирања Уједињених Народа умрло је 1999. године, а ови догађаји су само продукт одржавања на апаратима идеје о хуманости и о праведном свету која је клиничку смрт доживела још тада. Сада гледамо закон јачега који се издаје за хуманост и злочин који се издаје за правду, и лаж која тврди да је истина. Заправо, остварење просветитељске и хуманистичке филозофске и политичке мисли преминуо је крајем 20. века. Ово што сада гледамо је повратак, регресија идеја због којих је и рођена потреба за Уједињеним Народима, једнаким критеријумима и праведнијим светом. Ово је иживљавање моћних над слабијима, над историјом, над правдом, на истином. И не треба исувише јадиковати над свиме тиме. Треба учинити оно што је до нас.
Треба подићи меморијални центар свим српским жртвама, треба стално изучавати злочине, писати, документовати чињенице, спасавати од заборава, никако ни опростити ни заборавити, јер на то немамо право - на то имају право само невине жртве које више нису са нама. Евентуални опроштај је између зликоваца и Бога, не људи. Учинимо све што можемо да кроз наше уџбенике и историју сачувамо истину од заборава, сачувамо идеју о слободи и правди за нека будућа поколења. Пре свега, ујединимо се, изградимо државу која је достојна поштовања, вратимо веру народу у себе и сопствену елиту. Погледајмо једни другима у очи - овако више не иде и неће се на овоме стати. Србија још није довољно мала и није довољно понижена.
Они који су нас прво војно а затим и политички поразили желе да територију Србије сведу на преткумановске границе, јер само таква Србија неће бити опасна по геостратешке интересе Запада. Крајње је време да схватимо да је на делу својеврсна ревизија историје и да се морамо ујединити у заштити права на постојање Срба и Србије на овим просторима. Ово је борба за наше највиталније животне интересе, животе наше деце и наше животе које проводимо у страху и понижењу. Наша власт одмах мора прекинути преговоре са ЕУ, и престати да оправдава успостављање границе са Косметом ЕУ интеграцијама које нам нису потребне, нису извесне и штетне су по српске националне интересе. ЕУ користи нашу велику жељу за придруживањем, како би отварила своје геополитичке циљеве и додатно распарчала Србију натеравши је да сама саучествује у злочину над самом собом. И ова и свака следећа власт која упркос свему наставља преговоре са ЕУ на овакав начин, беспоговорно испуњавајући ултиматуме, учетвује у убиству сопствене земље и народа.
Када будемо изградили државу која има јаке институције, јак државни апарат и систем онда ћемо бити у прилици да нас свако у свету третира као политички субјект са којим мора да се преговара. До тада, свима онима који се питају како је дошло до овога, и онима који и даље хрле у Европску Унију- срећан Дан Републике!
А о карактеру пресуде најбоље сведочи фотомонтажа на једном шаљивом сајту. На слици је приказан Брејвик, а испод ње написано- „како сам глуп! Да сам Србе убијао сада би ми и дочек правили!“.
А о карактеру пресуде најбоље сведочи фотомонтажа на једном шаљивом сајту. На слици је приказан Брејвик, а испод ње написано- „како сам глуп! Да сам Србе убијао сада би ми и дочек правили!“.
http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=37970:srean-vam-dan-republike&catid=38:aktuelno&Itemid=59
Нема коментара:
Постави коментар