Изјава збуњеног Дејана Павићевића:
Неки су у чуду, неки нису. Верује се да је само потписивање протокола противуставно и д аповлачки законом прописану кривичну одговорност. Међутим, вест је у медијима прошла незапажено.
Овај потез тзв. Владе Србије је наишао на различите коментаре.
За Васељенску Телевизију из Вашингтона, политички аналитичар Небојша Малић:
Чињеница да (номинално) државна новинска агенција извештава о догађају тако што цитира реакцију званичника ЕУ најбоља је илустрација у којој мери је Србија колонија, а не држава. А колоније, дабоме, немају ни Устав ни законе, сем оних које прописује колонијални господар.
Уместо вицекраља, тог господара данас у Србији заступају Председник и Влада, који су се до јуче претварали да су од народа изабрани представници независне државе. Што очигледно није случај.
Чак и поклисар Врховног Жутника вели да су његови „договори“ са шиптарским сепаратистима необавезујући (отварајући питање зашто се онда, побогу, уопште и „договарао“?). Зашто их онда потписују људи изабрани да престану са политиком предаје и издаје? Као да су заборавили да је претходна власт изгубила и онако покрадене изборе само зато што је радила за стране господаре.
Ако они мисле да ће моћи да наставе посао, мора им се објаснити, у најскорије време и недвосмислено, да неће моћи. Све друго је признање, отворено или прећутно, да су жути култ и колонијалисти победили и да Србија треба што пре да се самоукине како би ушла у свијетлу ЕУропску будућност.
Живадин Јовановић, бивши Министар спољних послова, а сада председник Београдског форума за свет равноправних тврди следеће:
Протокол о тзв. интегрисаном управљању прелазима јесте корак у процедури успостављања и признавања границе између два дела уставне, тј. државне територије Србије. То је кршење Устава Србије који утврђује да је Покрајина Косово и Метохија интегрални део Србије.
Члан 8. Устава гласи: “Територија Србије је јединствена и недељива”, а члан 99., тачка 2. Да “Народна скупштина одлучује о промени границе Републике Србије”. То што ће неко из врха државе или Владе рећи да тим такозваним протоколом није нарушен Устав, или да ти прелази нису међународни нити је тачно, нити су овлашћени о томе да то оцењују.
Није Србија средњевековна апсолутистичка монархија већ парламентгарна држава. Оно што ни претходни, а ни садашњи властодршци, бар до сада, не схватају, то је да нема политичке целисходности, нема разлога и оправдања, изван или насупрот Устава. Оно што бих, сасвим непозвано, препоручио садашњој власти то је да ни у чему не треба да опонашају своје претходнике, нити да их у било чему, посебно око Косова, користе као алиби сопствене грешке. Још мање бриселске комесаре.
Милан Дамјанац, сарадник Фонда Слободан Јовановић:
Потпуно је јасно да је потписивање тзв. протокола о управљању границама између тзв. државе Косово и Србије потпуно неуставна и штетна по националне интересе. Из овог потеза владе Србије може се закључити да је влада подлегла притисцима званичног Берлина и да тражи начин за успостављање добросуседских односа са делом своје територије како би отклонила препреке Србији ка имагинарном члантсву у Европској Унији, не схватајући да Србија никада неће постати члан те и такве организације.
Стране силе раде по потпуно идентичном моделу као и протеклих година- врше притиске и мало по мало, терају Србију да на пузајући начин призна део своје територије као независну државу. Србија мора одлучније да води политику и да поништи све споразуме који су потписани у њено име од стране прошле власти. Ова одлука представља континуитет политике и, са намером или без, даље учетвовање у удаљавању Космета од Србије и стога би Уставни суд морао да да своју оцену.
Не може у истој земљи постојати граница између њена два дела јер се тиме нарушава њена целовитост и крши Устав као највиши акт земље. О питању граница не одлучују политичари већ грађани на референдуму. Оно што наши политичари никако не разумеју је да се притисци и захтеви неће завршити на Космету, већ ће следећа на реду бити Војводина. Морамо једном сагледати своје виталне интересе и понашати се у складу са њима. Са политиком прошле власти се мора направити јасан дисконтинуитет.
Александар Павић, политички аналитичар:
Нови шеф тима за преговоре са Приштином Дејан Павићевић је потписао оно што је његов претходник и бивши шеф, Борко Стефановић, само парафирао. Другим речима, ово није само „континуитет“ са претходном владом, већ надоградња, корак даље.
Нова влада је урадила оно што претходна није смела, највише због предстојећих избора. Брзина којом је нова влада прихватила парафирани „договор“ и озваничила га потписом, уз претходно пропагандно убеђивање јавности да су парафи заправо потписи и „обавезујући међународни уговори“ -а нису - говори о томе да су се њени челници на то обавезали још пре ступања на власт. Наравно, нису се обавезали гласачком телу Србије, већ западним силама.
Прескочена је Народна скупштина, игнорисана јавност, Србија стављена пред свршен чин. Павићевић је директан учесник у узурпацији, и он ће кад-тад морати да одговара. Одговорност неће избећи ни потпредседник владе Вучић, који одједном пилатовски пере руке и тврди да није упознат са оним што је влада потписала, иако је протеклих дана предњачио у изјавама да ће влада „морати да поштује потписано“ – иако ништа није ни било потписано.
Врло је битно да се што пре тражи оцена уставности пред Уставним судом, а биће и врло битно видети да ли је Уставни суд спреман да привремено стопира извршење до изрицања пресуде. Али, без обзира шта Уставни суд буде одлучио, начин на који је ова влада ово обавила је изузетно негативан. Уместо да је она сама прво тражила оцену уставности свих постигнутих договора, она их спроводи са много више ентузијазма него претходна, уз још већи презир институција и јавности.
Бранко Жујовић, Пекинг:
Нова влада одмах је саопштила да ће поштовати све што је претходна, толико куђена и критикована, потписала када су европске интеграције у питању. То је врло индикативно и важно. Искрено се надам да толика политичка активност Србије, усмерена ка Русији у последње време, није маневар одвлачења пажње јавности за нешто што тек треба да се догоди.
Јавност Србије мора да зна да је преговарачки тим, иза ког је стајао Борис Тадић, потписао документ у ком се искључиво помиње интегрисано управљање границама (IBM – Integrated Management of Borders), а не прелазима. О томе сам писао и то је Глас Русије својевремено објавио. Дакле, влада Србије јесте потписала протокол о интегрисаном управљању границама, а не прелазима како се представља. Уопште није важно како Београд чита тај протокол.
Влада га очигледно чита наглас за домаћу, а у себи за европску употребу. Важно је шта тамо заиста пише и како ће Брисел читати тај документ. Лично, овај потез владе Србије доживљавам као неуставан, јер ми је тешко да замислим устав толерантан на озваничење те врсте докумената. Штефан Филе, који је први поздравио одлуку владе, неко је ко последњих месеци амортизује све дрскије изјаве из ЕУ о неминовности признања албанске државности на српској територији, али и све време инсистира на стратегији куване жабе или тихе воде, како вам драго, односно српске „нормализације“ односа са Албанцима на КиМ, након чега следи формална потврда фактичког стања.
Мислим да би Уставни суд требало да се изјасни о овој одлуци владе, ако већ председник државе не реагује. Исто тако, о њему би требало да се изјасне угледни српски правници, јер дубоко сумњам да је тај документ сагласан Резолуцији 1244 Савета безбедности УН.
Марина Рагуш, бивши народни посланик:
Потписани протокол о управљању прелазима де факто значи признавање независности Косова, сторнирање Устава и потврду да је Србија Вашингтонско-бриселски протекторат!
После овог разграничења, држава Србија треба да изађе пред своје грађане и да им саопшти да она више не постоји јер није могла, није хтела, па тако, и није успела да очува своје државне атрибуте као што су територијални интегритет и државни суверенитет. То, даље конкретно значи да садашња власт у Србији проводи политику У КОНТИНУИТЕТУ с претходном влашћу и тако потпомаже даљу дезинтеграцију Србије!
Коначно, сада је већ јасно да новоизабрана власт у Србији ради директно супротно интересима грађана Србије. Јер, како окарактерисат, у ствари, успостављање границе Косова према Србији, коју српска Влада прихвата!
Шта је следеће што можемо да очекујемо?
С обзиром да је врховни законодавни акт државе Србије укинут (само то још није озваничено) од поштовања закона, изградње институција, привредног опоравка нема апсолутно ништа! Наравно, све док нека друга власт у Србији не одлучи другчије а у корист интереса својих грађана.
Весна Веизовић, публициста:
Овај споразум је по доласку нове власти требао да буде поништен. И то је само једно у низу лажних обећања које је ова власт дала током изборне кампање. Сам споразум је противуставан, а његова имплементација кршење устава.
Против целе владе и Председника републике под хитно треба поднети кривичне пријаве, једино је питање коме да их поднесемо?
Да ли министру правде коме Филе упућује честитке поводом потписивањем споразума, док му он узвраћа смешком, или министру полиције који предлаже поделу Космета?
Народ мора да зна да је обмањен и да власт безочно лаже кад тврди да мора испунити договоре које је претходна власт склопила са шиптарским сепаратистима, јер споразум није прошао скупштинску ратификацију и самим тим он није формално ни постигнут.
Овакав потез владе даје јасну потврду да је она наставак антисрбских деловања свих протеклих влада од Јосипа Броза па до данас.
Оно што је он започео његова политичка чеда данас довршавају.
Драган Атанацковић Теодор, оснивач покрета Народни одговор:
Може Филе, и сам нафилован од својих правих газда, да филује ову старонову владу каквим год похвалама хоће. (Узгред, свака његова похвала обори по који проценат рејтинга старонове владе, чији главни зачин су напредњаци, и то и код „највернијих“ присталица, тако да су ове похвале бар у нечему корисне.)
Политика ове актуелне владе се од претходне разликује драстично. Као врат од шије. И обрнуто. Српски политичари, којима уствари не пасује ни епитет „политичари“, а камоли „српски“), нити су презали, нити презају од кршења Устава. Кршио га је Тадић, крши га и Ивица, а главни „уставобранитељ“ Томислав фон Бајчетина је изгледа још на Олимпијади. Нигде га нема.
Решавање питања КиМ ће, као што сам више пута истицао, ићи у потпуно супротном смеру од оног о којем лапрдају ЕУ поклисари и домаћи заговарачи поделе. На челу са првим међу једнакима (по лоповлуку, неспособности и издајству).
Cрбија је стигла до Ивице, настави ли напред(њачки), упознаће све „лепоте“ суноврата.
Осим ако се у задњи час определи за Опцију опстанка.
Драгослав Павков, независни мислилац и пољопривредник:
Влада Србије је сасвим свесно улетела у небрано грожђе. Ако се вратимо пар месеци па и пар година уназад – сетићемо се да „напредњаци“ никада нису ни обећавали неке епохалне заокрете. Потпис на споразум о интегрисаном управљању границама само је логичан след догађаја које је наметнула претходна власт у сарадњи са својим „европским пријатељима“; они, а не нови режим су адреса на коју треба одапињати отровне стреле и оптужбе за издају националних интереса.
Приче Борка Стефановића о томе како нова власт не мора да спроводи споразуме на које се обавезао бивши режим су крајњи безобразлук и пример како „мали Ђокица“ схвата високу политику. Државни органи морају да се држе потписаног, осим у случају да са бирачким телом
постигну консензус о радикалној промени курса, о слању „европског пута Србије“ у ропотарницу промашених пројеката, прекид отплате кредита и доношење одлуке о преиспитивању свих уговора о кредитима, „гринфилд инвестицијама“, донацијама и другим коруптивним активностима…
Хапшењу, забрани располагања приватном и имовином повезаних лица и извођењу пред суд државних службеника и функционера који су својим „радом“ допринели да се држава која им је поверена на управљање доведе на ивицу банкрота и дужничког ропства, а они сами на Форбсову листу…
Али наравно, од тога у догледно време нема ниста; да је већинска Србија била спремна за такве радикалне мере, на Ђурђевданским изборима друкчије би преломила. Овако – ћераћемо се још… На нашу штету, а на радост лопова и српских душмана.
Зоран Виторовић, новинар: СРБИЈА ДОБРОВОЉНО ПОСТАЈЕ – ПРОТЕКТОРАТ !
Уколико се потпише, како је најављено, “Поротокол о управљању прелазима” Србија де факто добија границу у срцу државе! Стратешки гледано, а о томе су последњих 20 година увелико писали бројни наши војни аналитичари, Србија постаје веома лака мета, јер се продором преко Космета, у Београд стиже (теоретски ) и са омањом јединицом командоса за мање од 2 сата .
Уколико се уз све ово дода и да је бомбардовање НАТО -а споразумом из Куманова формално правно “суспендовано до даљњег” (А НИЈЕ УКИНУТО) и уз постојање “зоне копненог раздавајања” (која и дан данас постоји )… Србија не само да добија границу у срцу државе већ индиректно постаје протекторат истих оних који су је бомбардовали!
Не једном сам писао “да свако онај ко прекрши Устав и закон Републике Србије МОРА ЗА ТО ДА ОДГОВАРА!”. Свако прихватање (тзв. техничких решења споразума о граници (сиц!)) са Косметом ЈЕСТЕ КРШЕЊЕ УСТАВА И ЗАКОНА!
Решење је :
- инсистирати да се хитно укине “зона копненог раздвајања”, а упоредо инсистирати да се одлука о “суспензији бомбардовања НАТО-а УКИНЕ ТРАЈНО!”
- да се доследно спроведе резолуција УН 1244 (која подоразумева да се на Космет врати 1000 војника и полицајаца државе Србије)
- да се под хитно отвори јавна расправа о ЕУ и Космету ! Уколико је признање Космета услов за улазак у Еу онда треба на референдуму јасно рећи ДОВИЂЕЊА ЕВРОПО! Тим потезом обесмислиће се и постојање Еулекс-а као и свих Еу тела на Космету и проблем јужне српске покрајне вратити тамо где му је и место У УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ !
- УКЉУЧИТИ У ПРЕГОВОРЕ ОКО РЕШЕЊА КОСМЕТСКОГ ПИТАЊА И СТАТУСА КИНУ – хитно и неодложно !
Зашто народ ћути ? Шта се чека ?
http://www.vaseljenska.com/vesti/rusenje-ustava-i-srbije-ili-integrisano-upravljanje/
Нема коментара:
Постави коментар