Мирис “Олује” на Косову

Пише: Милан Дамјанац


Сви смо сведоци најновијих дешавања на северу Космета и покушаја албанских специјалаца да, уз помоћ КФОРА, успоставе власт такозване косовске државе и на том простору Космета. Било је и више него очигледно да ће до овог сценарија доћи пошто је отцепљена територија Србије увела ембарго на српске производе. Тај ембарго јесте средство притиска, а пошто знамо да званична Приштина и велики хуманитарац Тачи ништа не раде без подршке и одобрења Запада, можемо и да закључимо од кога је потекла. Ради се о покушају да се Србија натера да у што скоријем року индиректно прихвати сецесију Косова, док српске власти покушавају да одложе такву одлуку до завршетка избора у Србији.

Заузимање царинских пунктова јесте покушај интеграције севера Косова у косовски систем и крај било какве политике Србије на Косову. Уопште, синоћњи догађаји показали су да је државна политика према Косову доживела крах и да је Београд својим катастрофалним одлукама оставио Србе на Косову на цедилу. Кампања коју је Београд водио против улагања у политички систем северног Косова довео је до ове поразне ситуације. Прво су укинути новчани додаци за Србе на Косову, затим су слати нејасни савети како да се Срби понашају према изборима на Косову, затим су се затварале очи пред угрожавањем живота тамошњих Срба, затим су укинуте администрације окупираних српских градова на Космету, јер тобоже, не можемо ми све то да платимо (али сајтове од 50.000 евра можемо), а онда се бунимо када Американци одлуче да смо довољно припитомљени и у стању да прихватимо било шта.

Изручили смо све што смо могли, савили смо кичму безброј пута, дали све што су тражили и, нормално, траже још, пошто знају да ћемо и то дати. Не бунимо се. Курс државне политике од 2008. до данас је катастрофалан по интересе Србије и довешће до несагледивих последица. Статут Војводине, повлађивање Муфтији у Новом Пазару и индолентно понашање према Србима на Косову и Републици Српској коштаће нас и државе и будућности. На крају, сав се српски отпор свео на молбе и преклињања српских властодржаца да им не траже да признају Косово сада, већ након избора. Замислите само, уколико га дају сада, остаће без власти. А то би био само почетак, боје се они да ће остати без још којечега.

Наравно, Американци су саветовали Албанцима да на силу заузму север, али не синоћ, никако. Ово што смо чули је било искључиво опипавање пулса да се види да ли ће бити реакције Србије (опет је на делу непотребна америчка опрезност – наравно да реакције, сем оштрих изјава, неће бити).

ПАР САВЕТА, МОЖДА ПОМОГНЕ

Затим, Американци рачунају на два могућа сценарија од којих сваки завршава повољно по тзв. државу „Косово”. Први, Србија реши да војно помогне Србе на Косову. НАТО то користи као изговор и допушта Албанцима да спроведу „Олују” и протерају преостале Србе. Овај смо сценарио виђали често. Други је да Србија одлучи да не учини ништа сем да „оштро протестује”, те ће се у том случају Албанцима дати одрешене руке за успостављање власти на северу и асимилацију и протеривање преосталих Срба. Дакле, како год окренемо, исто је.

Пошто знам да наши властодршци имају смисла за политику колико и ја за кулинарство, усудићу се да им дам пар савета, можда им помогну.

Као прво, научите нешто од Милорада Додика, није далеко, ту је у комшилуку. Научите шта су национални интереси и научите шта значи водити одговорну националну политику од политичара који личе на државнике пошто ви, групо грађана на власти, личите на дилетанте. Друго, дефинишите шта је циљ, имајте у виду могућности ово државе и заиграјте „игру”. Можда и добијете. Пробајте или се склоните да неко други проба.

Дакле, извршите прегруписавање војске и специјалних полицијских снага на административну линију са Косметом. Немојте прелазити ту линију. Сазовите хитну седницу Савета одбране. Покушајте бар да делујете као да сте спремни да урадите нешто. Не померајте војску, њена је улога само да заплаши и да покаже да нисмо као држава колективно мртви. Затим истрпите једном у животу критике, уцене и претње, како од домаћих медија, тако од иностраних званичника. Сачувајте хладне главе. Сетите се мало да је Коштуница то исто покушао својевремено, али сте ви, уз помоћ ваших медија, успели да саботирате сваки његов потез и да доведете у питање сваку одлуку јер ми, тобоже, „нећемо рат”. Па и нећемо, незналице једне. Хоћемо да водимо политику, то је вештина и знање, а не неодговорност и пљачка, иако знам да сте ту вештину пљачке усавршили.

Треће, покажите храбрости па позовите оно мало савезника што имамо у свету, консултујте се са премијером Русије и Израела, извршите координирани наступ на свим светским форумима. Са Израелским званичницима се посебно консултујте, они понешто знају о вођењу политике, а и били би вољни да помогну. Републици Српској помажу, па би могли и нама. Можда нешто и научите, мада сумњам. Изборите се за своје мишљење, за став, за националне интересе, за позицију. Да, можда ће вас медији сврстати у „великосрпске снаге”, „у снаге мрака” и можда ћете имати и јачу и немилосрднију опозицију, али ћете зато, будите сигурни, добити изборе.

Четврто, можда, осим добијања избора, сачувате и образ и спасите неке Србе, а то би за вас било велико достигнуће. Можда урадите и нешто добро, овако ће остати упамћена само извињавања и пљачка.

Пето, ако довољно дуго издржите, и Срби на Косову ће се боље организовати. Можда ће се и који Србин осећати боље што је Србин. Можда ће се мање Срба стидети Србије.

ДАЈТЕ МАЛО КУРАЖИ

А онда, десиће се невероватна ствар, за вас потпуно непозната. Долетеће неки високи европски званичник и понудити решење проблема на Косову, можда се и понуди да ЕУ буде медијатор. За то време, албанске снаге ће се повући ка Приштини, Американци ће схватити да Србија још увек није довољно сломљена, па ће сачекати бољи тренутак и увећати напоре у мешетарење по вашим политичким странкама, али ћете извојевати какву-такву дипломатску победу. Није то мало за почетак.

А пошто знам да нећете ништа од тога урадити, него ћете молити све и свакога само да вас поштеди бруке до избора, онда џабе говорим.

Дајте мало куражи, покажите кичму, али не будите глупи, имајте мере, не прелазите границу могућег. Али бар покажите да сте живи. Оваквим понашањем можете само да наставите урушавање Србије јер Космет неће бити последња територија коју ће тражити. Приштина се бранила у Книну. Када је Книн пао, тражили су још. У својој индолентности дозволили сте да Војводина постане држава у држави, а њена „влада” и „ВАНУ” камен око врата српској нацији и политици. Дозволили сте појаву „Војвођана”, а, ако не разумете о чему причам, само сачекајте наредни попис. Изгубићемо све захваљујући мудрости и далековидости разних ортопеда, психолога и физичара у власти.

Дозовите се памети. Не брукајте се пред собом, будите бар једном људи – усправите се. Знам да је у почетку тешко, али биће боље касније, само полако, будите упорни.

Схватите да све има границе и мере, па и понижавање. Уколико наставите овако да се понашате према народу и држави, неће бити добро ни за кога, ни за народ ни за вас.

Уколико сада нешто не предузмете, колико сутра ће на врата свих српских домова закуцати сваки грамзиви сусед, извадити пиштољ и рећи: „Сели се Србине!”.

А куда, питам ја вас? Куда? Има ли камена у Србији, реке, потока, куће, на којој ћете рећи, на којој ћемо сви заједно рећи – „доста је било, не дам своје!”.

То је питање на које захтевам одговор.

П.С. Пробудите Тијанића. Можда би Јавни сервис ЕУропске Србијице могао да пошаље каквог извештача доле. Или да нам врати харач за ТВ претплату. А свима из власти поручујем да више пута понове реч „срамота”. Ако не осете стид, нека колективно поднесу оставке.


http://www.standard.rs/vesti/36-politika/7959-milan-damjanac-miris-oluje-na-kosovu-.html

http://www.slobodanjovanovic.org/2011/07/27/milan-damjanac-miris-oluje-na-kosovu/