Пише: Милан Дамјанац
Врло је важно разумети да нас у недељу не очекују било какви избори, већ можда пресудни и најважнији избори у протеклој деценији. На овим ће се изборима преламати судбина Србије, њене целовитости и опстанка српског народа. Међутим, догодиће се још нешто, много важније од тога-на овим ће изборима победити или храброст или страх. Не дајте да то буде страх.
Врло је важно разумети да нас у недељу не очекују било какви избори, већ можда пресудни и најважнији избори у протеклој деценији. На овим ће се изборима преламати судбина Србије, њене целовитости и опстанка српског народа. Међутим, догодиће се још нешто, много важније од тога-на овим ће изборима победити или храброст или страх. Не дајте да то буде страх.
Не ради се овде о томе за коју ћете странку или личност гласати. Ради се о основној људској одговорности, о преузимању своје судбине у своје руке; ради се о сопственом избору. Ради се о томе да је крајње време да након година медијског застрашивања гласате без страха, да заокружите ону странку у чији програм и идеју верујете.Најгоре што може да се догоди је да нас захвати још већа колективна апатија, да утонемо у сан и пробудимо се у Србији у којој нисмо желели. Нема сумње да је ваша одговорност да изађете и гласате, да покушате да својим гласом начините разлику. Изузетно је важно да тако поступите и заштитите сопствени став и право на њега.
Зацртајте циљ
Свако треба да се определи. Ја знам да ја јесам. Желим да покушам да нешто променим, желим да гласам за политику а не политиканте. Желим другачије друштво. Друштво у којем се вреднују другачије вредности, у којем млади могу да се запосле, у којем факултетска диплома нешто значи, у којем грађанин значи држави нешто више од пуког гласа на изборима. Борим се за Србију која ће најзад пробудити српски народ, за друштво и власт која није одвојена од народа, већ део народа, која га не вара и не лаже већ изражава његову вољу; за државу у којој се поштује историја, традиција, култура, у којој се може живети без стида и страха. Борим се за правну државу у којој ће судство бити ослобођено политичких и медијских притисака, у којој ће скупштина повратити утицај и значај. Борим се народну државу, борим се за истински демократску државу која искрено брине за своје грађане и у стању је да их заштити, за државу која ће бити на понос народу, за државу која брани достојанство српског народа. Борим се да Србија не буде колонија већ суверена држава која сама брине о себи.
Знам да звучи као утопија. Ипак, верујем да је сасвим оствариво, али је за то потребно време. Потребно је време и одлучност како би се изградиле истински демократске, народне и слободне институције, затим време, како би се обновио српски национални образац, плански рад и континуитет како би земља економски и политички ојачала. Пут до циља започиње првим кораком. И он се мора начинити док још није касно.
Зашто баш Ви?
Колико вас жели да живи у земљи која је заправо сведена на ниво колоније и која служи као полигон за увежбавање дипломатских притисака Западних сила? Колико вас жели да живи у земљи у којој наша деца уче историју свог народа која је супротна историји коју смо ми учили? Колико вас жели да деца уче очеве о чињеницама и догађајима које су очеви проживели? Још Милан Кундера је говорио: „Народи се ликвидирају тако да им се најпре одузме сећање. Униште им се књиге, образовање, историја. Неко други им напише друге књиге, да им друго образовање и измисли другу историју. И народ онда постепено почне да заборавља шта је био и шта је сада, а свет око њега то заборави још много брже“.
Стога је неопходно рећи да су и медији у служби нове „истине“и нове српске историје којом се покушава оправдати садашња ситуација у којој се народ налази. Покушава се оправдати страдање народа, и представити као нешто неопхдно и заслужено. Уколико будемо довољно добри и мирни, и уколико стоички и без питања поднесемо батине, можда нас европски партнери и приме у „Европску унију“. Све ово неодољиво подсећа на реплику из чувеног филма „Балкански шпијун“: „Ђура ће ти опростити што те је тукао!“.
Не треба пристати на овакав вид понижења и суптилне манипулације која превазилази сваку границу доброг укуса и која од Срба ствара колектив који је под сталим стресом и страхом. Медији у томе учествују годинама, спроводећи кампању „суочавања са истином“ коју су нам управо наметнуле баш оне Западне силе које су и учествовале у бомбардовању Србије. Путем медија, културних институција и образовних установа врши се сатанизација српског народа и културни рат против традиционалних вредности. Овај крсташки рат против српске културе, традиције, вредности и историје има за циљ промену културне матрице и промену доживљаја историје и садашњости просечног Србина. Ради се о покушају да се Срби превреднују у нешто друго, нама непознато, страно и далеко. Од Срба желе да створе грађане без права гласа, конзументе производа, а међу њима и политичких производа. Убеђују нас да немамо никакво право на сопствену државу и будућност, и да морамо бити захвални што уопште и постојимо. Стварају од нас безличну масу која није у стању да управља својом судбином и која од врха до дна неће имати свест о себи.
Све што није са те стране реалности, све што не спада у колективно слепило којим се стално трујемо представља опасност. Овај страх је отишао толико далеко да често и људи који се не слажу са политиком власти измишљају сценарије темељене на нереалним страховима, како би на изборном листићу поново заокружили оне који им продају маглу. Ради се о објективно великом психолошком притиску који медији стварају и који се темељи на страху од промене. Свака је промена лоша, пошто „господари“ могу бити њоме незадовољни. Цела се медијска слика заправо свела на умањивање страха. Онај који понајмање представља промену зацртаног курса има највише шанси за победу. Стално се истиче да велике Западне силе подржавају овог или оног политичара, осуђују овај или онај потез, што одмах наилази на оркестрирану подршку медиокритета и умиривања или увећавања страха обичних људи.
Све што само заличи на покушај отпора (макар и реторичког) изазива страх у обичном човеку, који се полако претвара у анксиозност, као страх од неидентификоване ситуације и догађаја. Све су ово последице колективног прања мозга коме смо изложени већ годинама. Бојимо се да поменемо придев „српски“ у реченици; бојимо се да славимо Славу, да се прекрстимо на улици, пишемо ћирилицом, кажемо јавно нешто против власти, изађемо на митинг, поразговарамо са комшијом, пријатељима. Бојимо се сами себе и својих мрачних мисли. Бојимо се да живимо. Бојимо се да размишљамо о томе како земља пропада, народ умире а млади се масовно исељавају. Бојимо се, али ћемо радије гледати све и стрпљиво у тишини чекати да Србија умре, уместо да покушамо да нешто променимо. Свака је промена зацртаног пута страшна. Она је страшна зато што са њом не знамо да се суочимо. Не можемо себи да признамо да смо били обманути. Уљуљкавамо се лажима које сами себи говоримо, кажемо да ће бити боље, а знамо да неће. Сви знамо да је “Цар го”, али нико не жели да то први каже како не би сносио последице или био проглашен и глупим и лудим. Будимо се у лажи, купамо се у лажи, живимо лаж. Лаж је наша свакодневница. Лажемо да нам је добро. Лажемо да нам је лоше, јер се бојимо да променимо нешто, бојимо се чак и тога да нам буде боље. Бојимо се да не останемо на маргини.
Захваљујући томе, нама је лако владати, зато што страх влада нама. Ми смо се добровољно одрекли своје слободне воље, права на своју државу и своју будућност. Ми желимо да зависимо од других и то зовемо слободом. Ми желимо да личимо на Западњаке, да живимо као они, да мислимо као они, да се хранимо као они, да будемо они.
Зашто је кључно да изразите свој став?
Ови су избори тест ваше одлучности, вашег карактера, ваше спремности да заузмете став ма какав он био и да га заступате одлучно и без устручавања. Тако ћете најлакше повући границу између вас и оних који гласају из страха и стрепње. Гласајте из уверења. Дајте шансу себи, свом разуму, свом срцу, својим очима. Сагледајте добро последње четири године, добро размотрите урађено, размотрите положај омладине, положај државе у свету, размотрите статут Војводине, ситуацију у Рашкој и на Космету. Упоредите дебљину свог новчаника сада и пре пар година. Размотрите сведочанства из „Викиликса“ о људима који воде Србију. Уколико верујете да су то прави људи, људи који гарантују Србији бољу и срећнију будућност, уколико верујете да политика „Европа нема алтернативу“ гарантује просперитет Србији, гласајте за садашњу власт, и небитно је коју странку коалиције изабрали. Уколико пак, верујете да будућност Србије не лежи у слепом веровању у догму о ЕУ, уколико верујете да Србија срља у провалију, да је Космет тек прва жртва европских интеграција, да ће бити све теже наћи иоле пристојан посао у Србији, гласајте за опозицију и странке које овакве ставове заступају. Ваш је избор. Само вас молим да гласате по сопственој савести. Немојте гласати из страха. Гласајте из уверења.
Ми и јесмо дотакли дно управо зато што нисмо у стању да предвидимо и контролишемо сопствену будућност. Ми нисмо у стању да се одржимо. Време је да бар престанемо да се лажемо – са колена можемо на стопала само уколико осмислимо начин и пут и уколико заједно будемо радили на томе. Уколико и даље свако буде желео да гледа сопствени интерес и уколико свако и даље буде одлучивао и заокруживао име на бирачком листићу из страха, узалудно је говорити о издајама политичара. Не може други издати онога ко свакога дана издаје самога себе. Не може други водити битке уместо онога ко не признаје да је поданик сопственога страха.
У том случају, српски народ заслужује и елиту и судбину каква му је намењена. Не може елита бити боља од народа. Бирајте по сопственој савести, али имајте у виду- и поред све медијске манипулације, и поред могућих махинација, следећа власт биће Ваш избор- и Ви ћете бити одговорни.
Завршићу ово разматрање Гетеовом мишљу: “Никад не сме човек, нити народ, мислити да је дошао крај. Губитак поседа лако надокнадимо. За друге губитке нас утеши време. Само једно зло је неизлечиво – ако народ дигне руке од себе!“.
Нема коментара:
Постави коментар