„Генетски супериорнији“- Војвођани!

Пише: Милан Дамјанац




Подстакнут обећањима „Преокрета“, односно, лидера овог новопеченог покрета да ће све у Србији процветати када се Срби одрекну Косова и Метохије и када испуни све европске захтеве, погледао сам како то виде наши европски пријатељи, које организације у Србији финансирају и шта нас након Космета чека. Када „преокренемо“ косметску политику чекаће нас проблеми у Рашкој области, Војводини, југу и истоку централне Србије. За ову прилику, пажњу ћемо усмерити на дешавања у северној Србији (АП Војводини).

У мору бескрајних српских несрећа, дешавања у АП Војводини најновија су најава будућег цепања Србије. Некадашње „Српско војводство“, све мање је српско, све мање војводство, а све више још једна потврда европско-српског пријатељства. Уочи потписа, у северној Србији осванули су билборди који позивају на стварање нове нације – Војвођана. О каквој се нацији ради сазнајемо од оних који је промовишу. „Војвођани“ су људи који знају ћирилицу и то сва слова, за разлику од осталих грађана Србије. То је први доказ њихове културне супериорности. Не само културне, већ су они, заправо, и генетски супериорни, те се прави „Војвођани“ препознају, за разлику од „Србијанаца“. Милош Подбарчанин на порталу „Слободна Војводина“ (која изгледа, ослобађа Војводину од замишљеног непријатеља), у тексту под илустративним називом „Србијанска генетска склоност Тиранији и Апсолутизму“ тврди да је „Михајло Пупин своје идворске пашњаке једва дочекао да напусти – скрасивши се коначно у САД – где је и провео највећи део свог живота; чак и сахрањен тамо. Али – попут већине имиграната – имао је тај очигледан комплекс – лечен дозом преувеличаног патриотизма и оданости нечем, што очигледно није ни познавао – чак ни посетио; но је, по речима једног од интернетских блогера – најочитији пример ”најбоље се Срби боре – када прде из дијаспоре” “ [1]

Из овог примера јасно се види количина културе и толеранције просечног новокомпонованог „Војвођанина“. Речник који користе је просто неописив (али бар знају сва слова ћирилице- иако их не употребљавају- за разлику од нас, засталих Срба). Међутим, као што се види, ствар је не само у понижавању свих оних истакнутих Срба који су рођени у данашњој Војводини и били поносни на свој идентитет и порекло већ и у јасној генетској подели (која је ваљда некако оманула у случају Пупина) између новокомпонованих „Војвођана“ и Срба. Даље каже да је „краљ Александар I – само пример – свега оног – чиме смо свакодневно окружени; где ће се пронаћи и делови Добрице Ћосића, Амфилохија Радовића…све те булументе перпетуалне и рециклирајуће – па можемо слободно рећи и ”генетске” – хегемонистичке и тиранијске балканоидне багре; која нам ”кроји и прекраја” већ скоро столеће. У чему и налазимо – и надахнућа – и оправдања – за сву борбу коју пружамо – у праведној намери да напустимо једно такво болесно друштво и заједницу; огрезлу у насиљу и разврату – нераду и пљачки; варваризму и примитивизму. Које, не да нема намеру еволутивности и цивилизацији – него још више стреми ретрограђу и назадности. У чему се Војвођани и Војвођанке – никако не препознају и не виде.“ [2]

После овог цитата верујем да је свима појашњена количина културне и генетске супериорности самог Милоша Подбарчанина али и свих „Војвођана“ у односу на Србе. Дакле, ради се о томе да су они различити од „балканоидне багре“. Чим сам прочитао овај израз помислио сам да ми некако личи на Басарину конструкцију. Можда Басара држи некакве часове нововојвођанског језика? Мада не лези враже, опет је највероватније да је Подбарчанин то сам смислио, заиста је уникатно, онако, генетски супериорно. Наравно, одмах Подбарчанин додаје да смо „болесно друштво и заједница“.

Иначе је интересантно колико самомрзећи Срби желе да унизе сопствени народ, па тако користе сваку прилику да га прогласе болесним и фашистичким, јединственим на свету. Наравно, Тачија и вађење органа сви заборавише, али нема везе. Када је недавно нападнута девојка геј оријентације у центру Београда због ношења мајце са геј натписом, све је врвело од коментара о болесном друштву и фашистички настројеним Србима. Али нико није смео да пренесе вест да је у Шкотској пронађено тело момка геј оријентације који је брутално претучен, жив спаљен и везан за стуб уличне расвете [3]. На крају крајева, вести из Темерина и обест мађарских хулигана и шовиниста такође Подбарчанину ништа не говоре. Јашта. Ударати по Србима је најисплатљивија делатност ових дана.

А у чему се „Војвођани и Војвођанке“ препознају, то је већ посебна тема. Уколико се препознају у генетској и културној супериорности, онда нисам сигуран да је аутор чланка јасно дефинисао ко овде ради на упостави „болесног друштва и заједнице“. Двоструки стандарди су посебна тема. На истом порталу, Лазар Роткварац, изражавајући наду да ће се већина некадашњих „Југословена“ пописати као „Војвођани“ каже да је у време СФРЈ „…чињеница… међутим, да је највећи број декларисаних Југословена био образованији и школованији – временом и околностима израстао из микрозаједница и етнички дефинисаних нација. Сматра се да није био чак ни продукт притисака – већ спонтано настао примарни идентитет.

Значи, већином грађанског определења и начина размишљања, еманциповани и образованији слој – чинили су срж Југословенства.“ [4] Аутор све то чини у склопу већ поменуте паралеле да „док с нестрпљењем (оправданом сумњом – скепсом и неверицом) очекујемо званичне резултате пописа становништва у Војводини; с обзиром да је по први пут вођена кампања изјашњавања и декларисања – Војвођан-ка; да се мало осврнемо у прошлост – статистичке податке из 1981 – паралеле и параметре Југословенства и данашњег Војвођанства.“ [5] Тиме ми је аутор у значајној мери олакшао посао, доказујући да нови идентитет настаје на основу старог југословенског идентитета који је наметала тоталитарна титоистичка власт која данас „проевропским снагама“ служи као узор демократије и поштовања људских права. Та и таква држава која је одржавана на Голим Отоцима данас представља узор бројним љубитељима насилних метода у обрачуну са неистомишљеницима. Југословенски идентитет настао је на негацији свега што чини српски идентитет. Основна идеолошка матрица југословенства је било снажно одупирање непостојећој „великосрпској агресији“, а континуитет ове титоистичке пропаганде види се у радовима готово свих аутора на порталу „Слободна Војводина“. Аутори иду толико далеко да тврде да је „Војводина србијанска афричка колонија – са робљем и ресурсима.

Обесправљени – опљачкани – понижени – бијени и протеривани.

“То је србијанска политика према Војводини.“ [6] Овакве оцене само доказују даје у питању јак емотивни набој који се може објаснити само потиснутом агресијом и мржњом према сопственом Ја. Самомржња је очигледна и као таква представља основни састојак свих нових идентитета. Све што цитирам, преносим у оригиналу, без исправљања правописа, из простог разлога што у мени преовлађује сумња да ли се ради можда о неком новом, војвођанском правопису. Додуше, већи проблем од ових забрињавајућих ставова представља институционална заштита новог идентитета.

У време спровођења пописа је у току дневника на РТВ1 направљена мини репортажа са грађанином који се изјаснио као „Војвођанин“ на попису и образложио своје разлоге, да би затим водитељ подстакао и остале грађане да се слободно изјашњавају како год желе и да су пописивачи дужни да их тако и попишу. Све је, наравно, јасно. Чак је и Александра Јерков, перјаница ЛСВ-а, поносно изјавила да ће се она изјаснити као „Војвођанка“. И то је сасвим у реду, свако треба да има право да се изјасни како год жели. Оно што никако није у реду и није нормално јесте измишљање нових нација. По правилу, свако ко се изјасни као „Војвођанин“ требало би да добије исти третман као „Марсовац“, „Џедај“, „Ванземаљац“, „Шумадинац“ или „Пингвин“- да буде уписан у категорију „остали“. Све осим тога представљало би невероватну глупост државе и најаву будућег цепања и ово мало земље Србије. Наравно, циљ оваквог изјашњавања је да „једино желимо да се призна постојање Војвођанске националне декларације – као чињенице; не ”осталих” – не фалсификованих – ”изгубљених” и ”поништених”.

Већ Статусне Целине – која, сходно томе – има права, и на политичко и свако друго деловање; посебно на простору Војводине – да се не негира – не шиканира – нити прогања.“ [7]…“Декларишите се као Војвођани и Војвођанке! Ако Нас након Пописа буде у довољном броју – можемо тражити да имамо Национално Веће – и да се третирамо као и све друге мањине. На тај начин ћемо имати Права и да оснујемо Странку – Културне институције и друго. У зависности од броја – имаћемо и број заступника и делегата – што може бити важан фактор у доношењу неких будућих одлука – питања у вези Војводине – односно Нас. Зато – само храбро. Ми Знамо – и КО смо – и ШТА смо.“ [8]

Дакле, следеће што ће уследити јесте пребројавање- да се види колико их је. Затим, да се утврде шта „они“ јесу путем разликовања од оног што „они“ нису. Онда ћемо чути да „они“ нису „некултурни и генетски закржљали“, већ супериорни, затим да говоре другим језиком – војвођанским, зашто да не? На Балкану ионако свака шуша има свој језик. Војвођански ће, да погађам, бити налик српском, са пар убачених израза („‘ди су наши новци“ ће коначно постати књижевна формулација, а Чанак постати академик), писмо ће по традицији бити латинично, а имаће и два нова слова, меко „В“ и „М“(на пример). Затим ће започети преводи истакнутих Срба из Војводине на војвођански, добиће и своје емисије, Пајтић ће се кандидовати за председника, а онда ће неко најавити референдум. Долетеће пар европских званичника да помогну демократско одржавање референдума и ето нама новог Мила Ђукановића и његових соколова! То у пракси изгледа овако: „Нови Сад 25 Новембра добија прво страно дипломатско представништво; Словенија отвара свој конзулат.

И премда за почетак неће имати стварну функцију типичног конзуларно-дипломатског представништва – обављања послова овере докумената, пасоша и сличног – оно ће имати важан Симболички карактер и статус; менталне припреме и увертире у догледну – а све извеснију – Војвођанску Независност.

Јер се припремни радови већ обављају; ту је Скупштина и Влада Војводине – Развојна Банка (као претеча Националне Банке Војводине), представништва у иностранству (последње у Бриселу); међународне посете и делегације на државном нивоу; готово независна дипломатска политика…предстоје још опредмећења овладавања сопственом имовином и средствима, Законодавством, Судством и Полицијом – да би се све окончало формалним проглашењем Независности.

Чиме се фактички опцртава круг процеса распада СФРЈ – ствари и односи постављају у природне, целовите оквире. У том смислу, конзулат Словеније (почасни – али и пословни), није усамљен случај све фреквентнијих дипломатских представништава у Војводини; у Суботици већ делују Хрватски и Мађарски конзулати (у правом смислу те речи), у Вршцу – Румунски; следи најављено отварање Црногорског конзулата у Ловћенцу – а није за неочекивати и отварање Немачког, Италијанског, Аустријског представништва итд….земаља са дубоко развијеним привредним и другим односима са Војводином.

Које ће, готово извесно, бити прве по питању признања новостворене Војвођанске државе – подстицајни привредни и политички партнери; и сами заинтересовани у Војвођански Суверенитет – као битан фактор Стабилности, Реда и Мира на овим просторима; трајна брана манипулацијама и Малициозним плановима експанзионистички расположених, повампирених тзв. ”сила” (”продору са Истока”).“ [9]

На послетку, за разлику од наших власти и доброг дела Срба који се заклињу да ЕУ нема алтернативу, „Војвођани“ кажу друкчије: „Јер – Војводина светиња – отац и мајка – немају цену – и немају алтернативу. И све је пролазно – чак и Ми – само је Она вечна.“ [10]

Значи, ствар је дотле дошла. Весело. Међутим, ствар је у нама. Нико не обраћа пажњу, народ ћути а власт као и обично изиграва саучесника. А да би се видело шта ћемо и како ћемо, морамо прво знати ко смо. Или мислите да није наша грешка? Поштује ли ико у овој земљи Устав као највиши правни акт? Зашто је кривично дело вређање Председника преко фејсбука а ово није? О чему се овде ради?

Ко ће и како објаснити овакво пропадање Србије на свим пољима нашој деци? Поред демографске катастрофе, последње што нам треба је појава нове нације коју ће готово искључиво чинити Срби и грађани из мешовитих бракова, пошто сам сигуран да националне мањине неће мењати своју националност. А то, у крајњој инстанци, опет говори доста о нама. Говори о томе да се Србија понаша попут самоубице који жели да по сваку цену скочи са зграде. Ту не помаже ништа, јер је самоубица изгубио све, па и самопоштовање. Крајње је време да се уозбиљимо. Деце нема, држава је све мања, дрога све јефтинија а хлеб све скупљи, моралне вредности не постоје, а на телевизији гледамо лимунаде. „Све ће бити боље када постанемо чланови ЕУ“, говоре нам свакога дана. Корупција је све већа, сваки нови дан тежи је од претходног, излаз из мрачног тунела се не види, Космет није последња жртва коју ћемо поднети, млади се све више селе у земље које им могу пружити могућности за посао и нормалан живот, а наша власт говори о путу у земљу Недођију у којој ћемо имати све што заиштемо. Треба само искрено веровати и заискати. А уколико нас на крају тог пута коме краја нема, на улазу у земљу Недођију у којој нас не желе, дочекају затворена врата, мораћемо да погледамо једни друге. Зарад једне обећане лажи и манипулације остаћемо без земље, без државе, без људи. Неће више бити Срба. И зато се приближава време када ће се решавати питање опстанка наше деце. Или то, или се бојим да ће се наши потомци преселити у неке топлије крајеве, далеко од овог јада, чемера и боли, далеко од својих уплашених родитеља и осрамоћене историје. Далеко од себе.

Чињенице су поразне, али је најпоразнија чињеница да не живимо живот достојан човека. Симулација живота је мучна и тешка за поднети, нездрава и доводи сваког нормалног човека до ивице, тик изнад амбиса. Или ћемо живети као људи који се не стиде себе и који у овој земљи желе да имају будућност или ћемо тихо изумрети. Избор је на нама.

Једини је проблем што самоубица не размишља рационално и не види други излаз сем да га нема. Међутим, баш због тога му се стално треба предочавати истина, таква каква јесте, а његова је ствар, ствар његове унутрашње снаге и карактера да ли ће се борити или предати. Уосталом, није проблем у томе што смо на патосу, већ да ли имамо снаге да се придигнемо на ноге.

П.С. Иначе, за оне који не верују да је проблем у нама: Мерлин ће напунити три Арене. Сећа ли се неко натписа „Забрањено за Србе и псе“?

Упутнице:

[1] http://www.slobodnavojvodina.org/index.php?option=com_content&view=article&id=988:srbijanska-genetska-sklonost-tiraniji-i-apsolutizmu&catid=36:drustvo&Itemid=56
[2] http://www.slobodnavojvodina.org/index.php?option=com_content&view=article&id=988:srbijanska-genetska-sklonost-tiraniji-i-apsolutizmu&catid=36:drustvo&Itemid=56

[3] http://www.index.hr/vijesti/clanak/skota-ubili-zato-sto-je-gej-premlatili-ga-zivog-zapalili-i-zavezali-za-svjetiljku/578966.aspx

[4] http://www.slobodnavojvodina.org/index.php?option=com_content&view=article&id=999:vojvoani-kao-novi-jugosloveni&catid=36:drustvo&Itemid=56

[5] http://www.slobodnavojvodina.org/index.php?option=com_content&view=article&id=999:vojvoani-kao-novi-jugosloveni&catid=36:drustvo&Itemid=56

[6] http://www.slobodnavojvodina.org/index.php?option=com_content&view=article&id=1004:mirko-orevi-raspad-jugoslavije-jo-nije-zavren&catid=36:drustvo&Itemid=56

[7] http://www.slobodnavojvodina.org/index.php?option=com_content&view=article&id=972:prvi-nezvanini-podaci-o-popisu-u-vojvodini&catid=1:vesti&Itemid=50

[8] http://www.slobodnavojvodina.org/index.php?option=com_content&view=article&id=973:qslobodna-vojvodinaq-apeluje&catid=41:politika&Itemid=55

[9] http://www.slobodnavojvodina.org/index.php?option=com_content&view=article&id=1016:prvo-diplomatsko-predstavnitvo-u-novom-sadu&catid=1:vesti&Itemid=50

[10] http://www.slobodnavojvodina.org/index.php?option=com_content&view=article&id=989:ivanev-nije-zapalio-ito&catid=38:kolumne&Itemid=58




http://www.slobodanjovanovic.org/2011/11/28/milan-damjanac-%E2%80%9Egenetski-superiorniji%E2%80%9C-vojvodani/


http://www.standard.rs/milan-damjanac-ako-si-genetski-superiorniji-mora-da-si-vojvodjanin.html