Положај студената

Београдски универзитет је, као што знамо, већ неко време у процесу прилагођавања студијских програма високошколских установа болоњском систему студирања који подразумева прелазак на потпуно другачији систем оцењивања и вредновања студентског рада током школске године. Основна идеја је била усклађивање програма са европским, чиме би се омогућио наставак студирања у било којој европској земљи и обезбедило веће употребно знање које би довело до смањења незапослености младих, пошто би број и знање свршених студената одговарали реалним тржишним потребама и могућностима запослења.
У пракси, међутим, многа од ових очекивања бивају изневерена. Власт која води рачуна о националним интересима мора спречити одлазак младих у иностранство, посебно оних најперспективнијих, и омогућити им све услове за усавршавање у иностранству и каснији повратак у земљу. Невероватно делује, да у изузетно тешком моменту по светску економију, када озбиљне државе покушавају да уштеде сваки евро, пажљиво планирајући годишњи буџет и приоритете за које се исплати издвојити новац, у Србији приоритети нове власти јесу задовољење апетита сваког, па и најмањег коалиционог партнера. Како другачије протумачити да је национални приоритет владе повећање пензија а не улагање у младе људе, у студенте, који представљају будућност и перспективу за напредак државе. Наравно да су пензије јако мале, наравно да је лепо видети жирафу у јагодинском зоолошком врту, међутим делује заиста непојмљиво да влада ради такве штеточинске политике и расипања државног новца штеди на једином правом капиталу који има- успешним и образованим младим људима.
Да бисмо илустровали овај проблем, обратимо пажњу на чињеницу да су пензије на месечном нивоу увећане за 10% док у исто време најбољим студентима ове земље, будућој елити, још увек нису исплаћене две рате стипендија које им држава дугује, а већ је новембар месец. Да се заиста штеди на студентима, могли смо видети и по одлуци да се не одобри прелазак на буџет свим студентима који су испунили минималан и довољан услов за прелазак на финансирање из буџета. Ова парадоксална одлука је, на неки начин, коригована обећањем министра просвете да ће трошкове студената који испуњавају гореспоменути услов ипак сносити држава иако неће бити у статусу буџетских студената?!?
Оваква одлука је, разуме се, донешена после низа великих студентских протеста београдског универзитета, незадовољних својим статусом и третманом од стране садашње власти. Узалудно је трошити речи на предизборна обећања владајуће већине које се мере десетинама хиљада наводних стипендија које нас чекају само ако освоје власт. Уместо да приоритет буде улагање у најбоље и најперспективније студенте и спречавање толико критикованог одлива мозгова, односно одласка најбољих научника, доктора, стручњака у разним областима из земље, влада се бави тривијалним питањима која могу само да изазову подсмех пошто улагање у жирафу и не заслужује оизбиљније разматрање.

Влада је оваквим нерационалним потезима озбиљно довела у питање свој кредибилитет и циљеве за које се наводно залаже, пошто би ретки данас ову исту власт могли да назову социјално одговорном владом. “Социјално одговорна влада” не може бити она влада којој је приоритет издавање огромних буџетских средстава ради куповине једне жирафе и то у тренуцима огромне незапослености и великих отпуштања. Такву владу не само да не можемо назвати социјалном, већ такву владу не можемо назвати ни одговорном у било ком смислу.
Осетивши управо ово лицемерје и однос власти према њима, студенти су се досетили те су на протеклом протесту истакли транспарент на коме је нацртана жирафа а испод слике је писало: “и ја сам на буџету!”. Овиме је довољно речено.
На крају, ваља споменути да су Финци, још док су били сиромашна земља, уложили у науку двоструко већи проценат буџета него што га је у том тренутку издвајала ЕУ и тако постали богати. Такође, интересантно је и упитати се зашто се буџетом високог образовања уопште не предвиђа финансирање докторских студија које уписује елита сваке генерације?

Милан Дамјанац