Pejlijev teleoloski argument

Како бисмо могли разумети телеолошке аргументе? Телеолошки аргумент је аргумент по аналогији, где се тврди постојање аналогије између многих ствари у природи и ствари које су производ људског стваралаштва, као што су машине. Машине су направили људи, односно интелигентна бића. Онда, тврди Пејли, можемо да закључимо да изумитељ ствари у природи јесте такође интелигентно биће. Он упоређује свет са сатом указујући да је свет по свему, као и сат, резултат интелигентне замисли. На овом месту ћу се послужити појмом телеолошког система. То је систем делова који су тако уређени да у одговарајућим околностима служе извесној сврси. Како то разумети? Сваки зупчаник у сату јесте део једне целине, али сваки од делова сата предтавља телеолошки систем за себе. По Пејлију, аналогија је очигледна. На исти начин на који функционише сат, функционише и свет. Он је пун телеолошких система, механизам делова који имају своју намену и који је створен од стране интелигентног бића.
Да бисмо увидели да ли је овај аргумент тачан морамо одговорити на два питања која се намећу. Прво, да ли су карактеристике које су наведене довољне за тврдњу на основу које кажемо да је свет сличан машини? Друго, да ли су те карактеристике релевантне за тврдњу да је свет настао као резултат интелигентне замисли? Покушаћу да размотрим оба питања и у зависности од аргумената дам одговарајући одговор.
Што се тиче првог питања, Пејли претпоставља да у свету постоји безброј телеолошких система. У прилог тој тврдњи се може навести гледиште филозофа Хенрија Мора, који је навео да постоји разлог зашто је људско тело такво какво јесте, а не друкчије. Поједностављено речено, постоји разлог зашто човек има баш пет прстију на руци једне шаке; или оштрије зубе на предњој страни вилице а шире и тупље на задњој страни вилице. Међутим, телеолошки аргумент губи своју снагу када се упореди са Дарвиновом теоријом еволуције. Људско тело, овакво какво је сада, може бити производ развоја еволуције кроз више хиљада година. Такође, не бих се сложио да је људско тело савршено.
На пример, наше очи заиста јесу нешто спектакуларно. Међутим, зар не би било боље када бисмо имали способност подешавања вида у односу на даљину ствари коју осматрамо, или бољи вид у мраку који би нам дозвољавао боље кретање, односно већу функционалност? Закључак који би се могао извести из Дарвинове теорије еволуције могао би да оповргне тезу да су сва жива бића, оваква каква су, створена од стране интелигентног ствараоца онаква каквим их је он замислио- савршена. Односно, данашња жива бића су имала своје раније облике, као и прелазне форме, што имплицира да еволуција није завршена и да ће жива бића наставити да еволуирају. Као пример могао бих навести ћелије које после неког времена еволуирају и постану имуне на одређену болест. Овај мислени експеримент је показао недостатке Моровог гледишта. Међутим, да ли је оспорио тезу да је свет налик машини? Један од филозофа који је оспоравао Пејлијеву аналогију био је Хјум. Већина приговора напада тврдњу да је свет налик на машину и да се може поредити са нечим тако малим у односу на самога себе као што је сат. Могло би се приговорити да не можемо на основу делова света доносити закључке о целини. Међутим, морам истаћи да постоје бољи разлози на основу којих бисмо могли да поверујемо да свет наликује машини, него разлози који тврде да све што се дешава јесте производ случајности. Као илустрацију, можемо навести пример наше планете која ако би се налазила само неколико километара ближе или даље од Сунца, многи од облика живота који на њој данас постоје не би били могући. Ако би елементи у нашој атмосфери били само неколико процената различити, свако живо биће на планети би умрло. Заиста, сматрам да аргументи који покушавају да оспоре сличност света и машине нису довољни, посшто је тешко схватити ове примере као производ пуке случајности. То ме наводи на закључак да карактеристике које су наведене јесу заиста довољне да бисмо оправдали сличност света са машином.
Међутим, можда би било добро преформулисати тезу о сличности и рећи да је свет налик на интелигентну несавршену машину која поседује могућност усавршавања. Овај закључак би се касније могао применити да оспори савршеност творца, уколико би се доказало да га свет има.
Што се тиче другог питања, морамо размотрити да ли су ове карактеристике довољне да би упућивале на производ интелигентне замисли. Чак и да је свет заиста телеолошки систем он не мора нужно да има створитеља. Постоје теорије по којима је сасвим прихватљива замисао да је свет настао ни из чега, што се показује на примеру стварања живе из неживе природе. Такође, могуће је претпоставити да је цео универзум сам себи довољан и можда га не треба објашњавати нечим другим, као што креационисти бога не објашњавају нечим другим већ самим собом. Односно, зашто универзум не би могао бити оно што постоји одувек и чему не треба стваралац? Други приговор би се могао односити на број ствараоца. Зашто само један, а не више? Већину ствари која постоји у свету није направио само један човек, већ група људи. Сматрам да су ови разлози довољни да се бар посумња у истинитост Пејлијеве тврдње, чиме се показује да је закључак Пејлијевог телеолошког аргумента неодржив.
На крају ћу навести други Хјумов приговор који се односио на тврдњу да нам телеолошки аргумент даје добре разлоге да постоји теистички бог, дакле бог коме се приписују традиционални атрибути- свемоћ, свезнање, савршена доброта. Чак и да је заиста овај свет телеолошки систем, хармонично уређен, са одређеном сврхом, не можемо знати ништа о свом творцу. Да бих илустровао Хјумов приговор, даћу пример. Када би људи успели да створе робота који би истовремено био самосвесно биће и оставе га усамљеног на неком месту, то роботу ништа не говори ни о његовој сврси, а још мање о природи његових створитеља, у крајњој линији не говори му ни да ли их је било више или само један. Мислим да ови разлози оправдавају Хјумов приговор и доприносе сумњи у истинитост тврдњи Вилијама Пејлија. Закључак овог разматрања био би да је Пејлијева теза о постојању сличности између света и машине условно одржива, али да она ни на који начин не имплицира да је свет производ интелигентне замисли, пре свега због чињенице да еволуционистичка теорија пружа једнако добро, ако не и боље решење. Што се тиче питања о природи интелигентног створитеља, сматрам да сам пружио довољно добре аргументе на основу којих тврдим да о наведеној теми на основу Пејлијеве евиденције ништа не можемо знати.