Како су Татонове убице надмашиле „Гњиланску групу“ или балада о полуправди у полуколонији

Пише: Милан Дамјанац



У демократској, правној и сувереној држави Србији у којој се сви закони поштују, и у којој је судска власт независна од извршне власти донета је пресуда за убиство Бриса Татона. Оптужени су осуђени на укупну казну од 240 година затвора. Право да Вам кажем, ја нисам адвокат, поготову нисам симпатизер хулиганских група и немотивисаног насиља. Али сам итекако у стању да препознам којештарију када на њу налетим. То исто независно судство, тај бастион правде, је за убиство једног човека казнило оптужене са 240 година затвора, док је „Гњиланску групу“ која је зверски мучила и побила бар 80 Срба и других неалбанаца осудила на укупно 101 годину затвора. [1]



Којим ли се критеријумом суд водио када је донео овако различите пресуде? Можда тежином оптужбе? Никако. У једном случају бар 80 мртвих а у другом један. Можда свирепошћу злочина? Немогуће, припадници Гњиланске групе су своје жртве тукли, силовали, секли на комаде, стављали у џакове и бацали у реку. Да није можда у питању неки провиднији разлог? Можда смо напросто згрожени тим страшним злочином над човеком друге националности, и то још припадником државе чланице свете Европске Уније у коју толико очајнички желимо да уђемо? Уосталом, кога брига за српске жртве, то су наши, опростиће нам. Важно је да лепо изгледамо пред светом! Могу да потпишем да су притисци од стране Француске били релативно мали и да ни сами Французи, па ни најближи рођаци и породица преминулог нису очекивали овако ригорозну пресуду. Ма не, нису у питању спољни притисци. То су наши врсни „државници“ заједно са добрим делом елите желели да да се додворе. Могу они и без наредби да одрезују драконске казне! Зар да се овакав случај испречи на нашем путу без алтернативе? Нема шансе. Нису све жртве једнаке, неке су једнакије од других.

Понављам и наглашавам: догађај је био за осуду, а брутални напад на француског навијача заслужује примерене санкције. Али овде је пређена свака мера. Ова медијска и политичка патологија која се осећа након Татонове смрти јесте за хитно лечење. Исте вечери се започело са паљењем свећа, затим иступима стручњака из „денацификације“ и професионалних заступника људских права и цивилизацијских норми, извињењима на највишем нивоу, именовањем улица по преминулом по целој Србији, медијских притисака да се оптужени малтене линчују до једногласног медијског одобравања пресуде. То има само код нас, тако су говорили. Када је затим у Бриселу навијач Партизана остао без ока а нико није реаговао, ни у Србији ни у Белгији, постало је јасно да се нешто озбиљно дешава са овим народом, „српском“ елитом и медијима. И шта након свега рећи о пресуди?

Главноосумњичени Ђорђе Прелић и Дејан Пузигаћа су осуђени на 35 односно 32 године затвора, а Љубомир Марковић и Иван Грковић су осуђени на по 30 година затвора. [2] А у случају Гњиланске групе главноосумњичени Самет Хајдар, Селимон Садику и Агуш Мемеши осуђени су на по 15 година затвора. Чудо једно како је суд предано и без милости одрезао казну! Осећам се као да живим у атмосфери Драшковићевих описа из романа „Руски конзул“ или „Судија“. У питању је онај осећај када Вам је напросто смешно, и у неверици посматрате шта се догађа. Затим се тај смех претвара у бескрајну немоћ када схватите да све ово није шала већ озбиљна ствар. Неко ће због те ствари провести остатак живота у затвору, а неко ће због силовања, мучења, клања одлежати петнаест.

Ова срамна пресуда ући ће у историју српског законодавства, пошто је она уџбенички пример политичке пресуде! Зар је демократска и правна држава она у којој један живот вреди више него 80 других? Зар је национална држава она која не суди џелатима сопственог народа драконски? Да ли се ико у том судском већу постиди због ових пресуда? Да ли зна да би било нормално да је било обрнуто? Да кољачи и мучитељи 80 људи добију по 30 година затвора, а да кривци за трагичну смрт једног човека добију 10? Знају они то. Али то није било који човек. Он долази из Европе, еј!

Па шта ће свет мислити о нама!

Уместо закључка, препоручујем судијама да прочитају следећи опис мучења „Гњиланске групе“: „...да су оптужени припадници ОВК жртвама комадали тела, у једном случају жртви одсекли полни орган мачетом, ломили прсте клештима, ломили шипком лобању и у рупу у глави закуцали упаљач, силовали жене, гурали им пендреке у полне органе и псовали им “српску мајку”.

- Њихов командант је рекао: “Дошло је наше време да се осветимо! Убијајте, прикривајте трагове и протерајте Србе са Косова!”.“[3]

Уколико српске судије после свега могу мирно да спавају, нека спавају. Уколико уредници и водитељи медија после свега могу мирно да спавају, нека спавају. Уколико најодговорнији за ово, српски „државници“ после свега могу мирно да спавају, нека спавају. Бар знамо колико српски живот вреди.



[1] http://www.kurir-info.rs/crna-hronika/gnjilanska-grupa-osudjena-na-101-godinu-zatvora-70834.php



[2]http://www.nspm.rs/hronika/optuzenima-za-ubistvo-brisa-tatona-240-godina-zatvora.html



[3] http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/230845/Za-masakr-civila-15-godina


http://www.nspm.rs/komentar-dana/bajka-o-nezavisnom-sudstvu-kako-su-tatonove-ubice-nadmasile-gnjilansku-grupu.html